Bil Gejts tvrdi: Ovdje vještačka inteligencija ne može zamijeniti ljude

Бил Гејтс је више пута истицао да је вјештачка интелигенција промијенила структуру рада на глобалном нивоу. Напредак алгоритама и аутоматизације редефинише занимања, замјењује рутинске активности и захтијева стално прилагођавање.

У овом контексту брзих промјена, Гејтс је идентификовао секторе у којима људска улога остаје незамјењива и у којима су стручна знања и даље кључна. Према његовим ријечима, иако генеративна вјештачка интелигенција све више улази у дигиталне алате, постоје занимања која остају у самом центру технолошке трансформације.

Зашто је програмирање професија коју АИ не може да замијени?

За Гејтса, програмирање је суштински облик писмености. Развој софтвера не подразумијева само креирање дигиталних алата, већ и језик који је основа кључних сектора попут комуникација, здравства и безбједности.

Потражња за програмерима и даље расте, јер су они ти који надгледају, исправљају и усмјеравају развој алгоритама. Гејтс истиче: "Иако АИ може да пише код, још увијек јој је потребна стручна људска супервизија како би се правилно развијала".

Исправљање грешака, интеграција етичких вриједности и предвиђање пристрасности у аутоматизованим моделима су задаци који превазилазе могућности аутономних система.

Зашто је биологија кључна област у ери аутоматизације?

Биологија данас заузима централно мјесто у савременим научним иновацијама. Експанзија биотехнологије, генетског уређивања и персонализоване медицине отворила је нове могућности за превенцију и лијечење болести.

Гејтс наглашава да је у борби против пандемија или хроничних болести људско искуство незамјењиво. Како каже, биологија је постала "наука нашег времена“.

Дубинска анализа живих система, тумачење биомедицинских података и доношење сложених одлука нису питања која могу једноставно да се аутоматизују. Колико год алгоритми били напредни, не постоји замјена за просуђивање које доноси биолог у тренутку када треба одговорити на здравствене кризе или осмислити персонализоване медицинске интервенције.

Зашто је енергетски сектор међу ријеткима које АИ не може да преузме?

Енергетски сектор је постао стратешки важан због преласка на обновљиве изворе енергије и борбе против климатских промјена. Гејтс истиче значај стручњака за енергетику у развоју нових технологија попут хватања угљеника или коришћења зеленог водоника.

Ове иновације захтијевају стручњаке који разумију сложене системе, могу да их редизајнирају и предвиде њихов утицај на животну средину. Вјештачка интелигенција може да помогне у оптимизацији енергетских процеса, али не може да замијени људску креативност и просуђивање неопходне за рјешавање изазова одрживости.

Према Гејтсу, иновације у енергетици не само да одговарају на ургентне еколошке потребе, већ и представљају стални извор нових радних и научних прилика. Развој, интерпретација и прилагођавање комплексних енергетских рјешења захтевају аналитичке способности које је тешко у потпуности аутоматизовати.

Шта показују студије о утицају АИ на различите професије?

Заједничка студија Међународне организације рада (ИЛО) и Пољског националног истраживачког института (НАСК) освјетљава утицај генеративне вјештачке интелигенције на запослење.

Извјештај под називом "Генеративна АИ и послови: унапријеђени глобални индекс изложености занимања“ процјењује да је један од четири посла у свијету потенцијално изложен генеративној АИ. Ипак, закључак студије је да ће трансформација, а не потпуна замјена, бити доминантни исход.

Анализа прави разлику између послова с високим ризиком од аутоматизације и оних који ће еволуирати кроз промјену задатака. Административна занимања су међу најугроженијима, док високо квалификоване професије, попут програмирања, биологије и енергетике, показују већу отпорност.

Студија сугерише да ће људска интервенција и даље бити кључна у пословима који захтијевају просуђивање, креативност и прилагођавање непредвиђеним ситуацијама.