EU na ivici digitalnog skandala: Da li stiže masovni nadzor poruka?

Приједлог Европске комисије усмјерен је на борбу против сексуалног злостављања дјеце, али изазвао је жестоке расправе широм Уније. Механизам предвиђа да дигитални сервиси буду обавезни да аутоматски скенирају поруке корисника и сумњиве садржаје пријављују надлежним органима.

Док дио чланица види ово као нужан корак у заштити најмлађих, друге упозоравају на озбиљне посљедице по приватност грађана и функционисање дигиталне економије.

Путин ограничио рад ''Воцапа'' и ''Телеграма''

Неодлучне земље су Њемачка, Чешка и Белгија, које још увијек важу правне и техничке посљедице приједлога.

Противници иницијативе су Низоземска, Пољска и Аустрија, које сматрају да се ради о покушају увођења масовног надзора и нарушавању основних права корисника интернета, преноси Јутарњи лист.

Стручњаци за дигиталну економију упозоравају да би овакав потез могао имати директне импликације на пословне моделе компанија из сектора комуникација и ИТ-а. Уколико би приједлог био усвојен, пружаоци услуга морали би да уложе значајна средства у развој алгоритама и инфраструктуре за надзор, што би повећало трошкове пословања и потенцијално успорило иновације.

Покренута истрага против власнице Фејсбука и Инстаграма

Питање је и како би се нарушено повјерење корисника одразило на тржиште – док једни тврде да би сигурност била приоритет, други сматрају да би масовни надзор могао угрозити конкурентност европских дигиталних платформи у односу на глобалне ривале.

Расправа о приједлогу још траје, а коначан исход зависиће од усаглашавања између држава чланица и институција ЕУ. За сада је јасно само једно – дигитална економија улази у нову фазу у којој се баланс између безбиједности и приватности показује као један од кључних изазова.

(Телеграф Бизнис)