Mikroplastika je još prisutnija i još opasnija nego što se mislilo

Поред видљивих утицаја на животну средину, пластика доприноси климатским промјенама. Процјењује се да производња пластике генерише 1,8 милијарди тона гасова с ефектом стаклене баште годишње. Научни докази такође сугеришу да употреба пластичних материјала у свакодневном животу утиче на људско здравље, пише "ScienceDaily".

Велики број пластичних честица се одваја од завијеса, намјештаја, одјеће и других пластичних предмета. Ове честице остају суспендоване у ваздуху, растварају се у води за пиће, лијепе се за храну и могу се удахнути, прогутати или доћи у контакт са кожом људи. Посљедица тога је да су научници пронашли микропластику у крви, мозгу, плаценти, мајчином млијеку и људским костима.

Република Српска

Предсједник Српске и српски члан Предсједништва са премијером Мађарске

Студија повезана са истраживачким пројектом, који је подржала Истраживачка фондација Сао Паола (ФАПЕСП), а објављена је у часопису Остеопоросис Интернатионал, прегледала је 62 научна чланка и открила да микропластика такође на разне начине штети здрављу костију. Један значајан примјер је њихова способност да наруше функцију матичних ћелија коштане сржи промовишући формирање остеокласта, који су вишејезгарне ћелије које разграђују ткиво кроз процес познат као ресорпција кости.

"Потенцијални утицај микропластике на кости је предмет научних студија и није занемарљив. На примјер, ин витро студије са ћелијама коштаног ткива показале су да микропластика нарушава виталност ћелија, убрзава старење ћелија и мења ћелијску диференцијацију, поред промовисања упале рекао је Родриго Буено де Оливеира, координатор Лабораторије за минералне и коштане студије у нефрологији (ЛЕМОН) на Факултету медицинских наука Државног универзитета Кампинас (ФЦМ-УНИЦАМП).

Србија

Покушај убиства у дворишту куће: Мушкарца претукао дрвеним предметом

Оливеира извјештава да су студије на животињама показале да убрзано старење остеокласта може компромитовати микроструктуру кости, узрокујући дисплазију. То може довести до слабљења костију, деформитета и потенцијално патолошких прелома.

„Можда сам пластичан и ја“: Застрашујућа количина пластике ушла у наш мозак, а - У овој студији, нежељени ефекти који су примећени кулминирали су, забрињавајуће, прекидом раста скелета животиња", рекао је истраживач.

Оливеира даље објашњава да, иако ефекти ових честица на механику костију још нису потпуно шваћени, подаци сугеришу да присуство материјала у крвотоку, на примјер, може компромитовати здравље костију.

"Најупадљивије је то што значајан број истраживања сугерише да микропластика може продрети дубоко у коштано ткиво, као што је коштана срж, и потенцијално изазвати поремећаје у њеном метаболизму", рекао је он.

Република Српска

Ковачевић: Брисел нам држи лекције из владавине права, а траже да у БиХ влада неизабрани странац Шмит

Оливеирин тим покреће истраживачки пројекат како би у пракси проверио оно што се у теорији чини савршено могућим: везу између изложености микропластици и погоршања метаболичких болести костију. Користећи животињске моделе, научници ће проучавати утицај микропластике на снагу бутних костију глодара.

Према Међународној фондацији за остеопорозу (ИОФ), преваленција прелома повезаних са остеопорозом расте широм свијета због старења популације. Процјењује се да ће до 2050. године доћи до пораста прелома повезаних са остеопорозом за 32%.

"Побољшање квалитета живота и смањење ризика од компликација костију, као што су преломи, приоритет је у здравственој заштити. Већ знамо да праксе као што су физичка активност, уравнотежена ишрана и фармаколошки третмани значајно доприносе томе. Међутим, иако су остеометаболичке болести релативно добро схваћене, постоји јаз у нашем знању у вези са утицајем микропластике на развој ових болести. Стога је један од наших циљева да генеришемо доказе који сугеришу да би микропластика могла бити потенцијални контролабилни еколошки узрок за објашњење, на пример, повећања пројектованог броја прелома костију", каже Оливеира.

(Телеграф)