Izvor:
Indeks
20.09.2025
21:47
Komentari:
1Od leptira do skakavaca, sićušna stvorenja koja pokreću naš svijet nalaze se u ozbiljnoj opasnosti. Nova istraživanja otkrivaju da njihov broj opada ne samo u područjima pod direktnim uticajem čovjeka, već i u udaljenim, netaknutim dijelovima prirode, piše Science Alert.
Нестанак инсеката у кључним подручјима широм свијета досад се углавном приписивао уништавању станишта и локалним климатским промјенама. Међутим, сада је јасно да негативни утицаји сежу много даље од наших непосредних сфера дјеловања.
На подручју релативно нетакнутом људским дјеловањем, биолог Кит Шокман са Универзитета Сјеверна Каролина забиљежио је драматичан пад броја летећих инсеката од чак 70 одсто у само двије деценије. Шокман је пратио густоћу инсеката током љета између 2004. и 2024. године на једној забаченој ливади у Колораду. Његово истраживање показало је да су топлија љета повезана с мањим бројем инсеката идуће године.
Занимљивости
Ко је гори: свекрва или пуница?
"Мјесто је прилично удаљено и нетакнуто, а ипак биљежимо овако значајан пад броја инсеката", изјавио је Шокман. "То не оставља много других могућности осим климатских промјена као објашњења."
Шокманови налази нису усамљени. Бројне студије потврђују да климатске промјене погађају инсекте широм свијета. Популације лептира, корњача и других тропских врста десетковане су због промјена у циклусу Ел Ниња, а чак су и муве осјетљиве на брзе промјене услова на планети. Иако постоје расправе о тачном опсегу смањења броја инсеката, оне су често посљедица недостатка података и сложености проблема.
Занимљивости
Исповијест: "Будућа свекрва је хтјела да ме се ријеши, а сада хоће да нам планира вјенчање"
С више од пет милиона врста инсеката, неизбјежно је да ће неке врсте профитирати од промјена које штете другима. Ипак, ти 'побједници' вјеројатно неће моћи преузети еколошке улоге 'губитника', што ће довести до додатних поремећаја у осјетљивим мрежама које одржавају стабилност екосистема.
Историјски докази, који попуњавају празнине у подацима, такође се гомилају. Недавни примјер прати пад броја мрава на Фиџију још од доласка првих људи прије 3000 година.
"Може бити тешко процијенити историјске промјене у популацијама инсеката јер, уз ријетке изузетке, нисмо директно пратили популације током времена", објашњава еволуцијски биолог Еван Економо. "Примијенили смо нови приступ анализирајући геноме многих врста из музејских примјерака. Геноми садрже доказе о расту или смањењу популација, што нам омогућује реконструкцију промјена." Додао је: "Открили смо да је 79 посто аутохтоних врста мрава на Фиџију доживјело пад популације, док се број унесених врста експоненцијално повећава."
Србија
Позвали полицајце због поломљеног прозора па једном сломили руку а другог изуједали!
Домино ефект ових промјена видљив је и у подацима о смањењу броја птица, гуштера и жаба, чија прехрана зависи о инсектима.
Ентомолози истичу како данас постоје стотине научних студија које потврђују трајни пад бројних популација инсеката на глобалном нивоу. "Постоји консензус међу стручњацима да је у току криза биоразноликости инсеката", написали су недавно еколог Ману Сандерс и његови колеге.
Шокманова студија само потврђује да се ова криза догађа чак и у најудаљенијим регијама планета.
"Без инсеката, све умире: сви сисавци, сви гмазови, све птице, па чак и људи", изјавила је зоологиња Џесика Варе.
"Ако желимо сачувати било што од тога, укључујући и нас саме, морамо сачувати инсекте", пише Индекс.
Region
3 d
0Zanimljivosti
1 mj
0Nauka i tehnologija
1 mj
0Nauka i tehnologija
1 mj
0Nauka i tehnologija
13 h
0Nauka i tehnologija
1 d
0Nauka i tehnologija
1 d
0Nauka i tehnologija
1 d
0Najnovije
Najčitanije
Trenutno na programu