Lažni poslovi, pozivi i poruke: Kako kriminalci koriste vještačku inteligenciju

Emocije

Dužnost, strah i nada su tri glavna faktora na koja se prevaranti oslanjaju. Pod "dužnošću" se najčešće krije imitacija autoriteta, kada se pretvaraju da su vaš šef ili kolega čije "instrukcije" morate ispuniti. "Strah" se javlja kada prevaranti oponašaju članove porodice koji su u "opasnosti", a "nada" je često uvod u lažne investicije ili ponude za posao.

AI i dipfejkovi

Veštačka inteligencija je postala jeftina, dostupna i izuzetno moćna, tako da je kriminalci lako koriste za obmanu. Generisani audio i video materijali, to jest dipfejkovi, izgledaju i zvuče gotovo identično stvarnosti, pa se žrtve teško snalaze. Ovi alati se često koriste za emocionalnu manipulaciju - lažni pozivi i poruke predstavljaju se kao pozivi upomoć od bliskih ljudi.

Banja Luka

Obustava saobraćaja u Banjaluci

Posebno su ugroženi stariji, koji često poveruju da je član porodice u opasnosti - na primer, prevarant lako može da se pomoću AI predstavi kao njihov unuk koji "putuje" i kojem je "ukraden novčanik", pa da od njih traži da mu pošalju određenu sumu novca.

Fišing, tehnička podrška i lažni poslovi

Fišing, prevare koje se oslanjaju na imejlove i SMS poruke sa zlonamernim linkovima, postale su ubedljivije zahvaljujući veštačkoj inteligenciji koja verno imitira korporativni stil pisanja i vizuelni identitet određene kompanije.

Scena

Četiri godine od smrti legendarne Marine Tucaković

Prevare tehničke podrške mogu izgledati kao iskačući prozori ili telefonski pozivi. Kriminalci često ubeđuju žrtve da im je računar zaražen virusom i nagovaraju ih da im dozvole pristup na daljinu. Kada prevaranti uđu u sistem, mogu da ukradu podatke, instaliraju štetne aplikacije ili traže uplate.

Lažne veb stranice i oglasi takođe su u porastu. Falsifikovani sajtovi predstavljaju se kao prodavci, univerziteti ili kulturne institucije, nudeći nepostojeće karte, robu ili studijske programe.

S porastom rada na daljinu i frilensinga, pojavile su se i prevare sa fiktivnim oglasima za posao. Žrtve plaćaju "naknade za zapošljavanje" ili dostavljaju lične i finansijske podatke, koji se kasnije koriste za krađu identiteta, prenosi "Konverzejšn".

Zanimljivosti

Imaju najširi jezik na svijetu: Otac i kćerka ušli u Ginisovu knjigu rekorda

Kako se zaštititi

Iako se tehnologija brzo menja, osnovna pravila odbrane od prevara ostaju ista:

Nikada ne klikćite na sumnjive linkove i ne preuzimajte datoteke od nepoznatih pošiljalaca

Lične i finansijske podatke unosite samo na proverenim veb sajtovima

Koristite dvofaktorsku autentifikaciju (pored lozinke se unosi broj mobilnog telefona i slično)

Redovno ažurirajte softver i sisteme, prenosi RT Balkan.