Четири године од смрти легендарне Марине Туцаковић

20.09.2025

09:21

Коментари:

0
Четири године од смрти легендарне Марине Туцаковић
Фото: Youtube/K1 Televizija/screenshot

Прије тачно четири године, 19. септембра, заувијек нас је напустила Марина Туцаковић – жена која је обликовала музичку сцену региона, ауторка стихова који су постали колективно сјећање читавих генерација. Њени текстови нису били само пјесме, већ исповијести, прорицања, лични дневници претворени у химне љубави и бола.

И послије четири године сјећамо се не само њеног стваралаштва већ и њене личне трагедије – живота обиљеженог губицима и борбом, али и невјероватном снагом да остане своја до посљедњег дана.

Посљедњи дани и тешка борба

Марина је посљедње дане провела у КБЦ ''Драгиша Мишовић'', гдје је пребачена након што јој је 14. септембра 2021. позлило. Била је позитивна на коронавирус и прикључена на респиратор. Годинама прије тога водила је борбу са опаком болешћу – почетком 2018. дијагностикован јој је малигни тумор дојке, након чега је оперисана и наставила лијечење.

Преминула је 19. септембра 2021, а сахрањена је на Новом гробљу у Београду, поред сина Милоша Мише Радуловића, који је живот изгубио у 24. години. Само 15 мјесеци након ње, трагично је преминуо и њен други син, Милан Радуловић Лаћа, у 36. години, у Израелу.

Борис Режак

Борис Режак одлучио да помогне родитељима са дјецом која имају церебралну парализу

Икона на гробу и симбол вјечне везе

На породичном гробу налази се икона Богородице са дјететом – симбол љубави мајке и дјетета, али и живота посвећеног дјеци. Претпоставља се да је управо Марина донијела ову икону на гроб сина Милоша, покушавајући да нађе утјеху у вјери. Данас она стоји као свједочанство љубави која није престала ни послије смрти.

Бол која никада није прошла

Марина никада није скривала своје емотивне ломове. Губитак сина Милоша заувек ју је обиљежио. У емотивној исповијести открила је колико ју је тај тренутак сломио:

"Ушла сам у његову собу и затекла сам то што сам затекла. Тада је Милош имао 24 године. Првог децембра је то било. Увијек сам имала страх да ће нешто да му се догоди. Оде вам дијете на екскурзију па се бојите како ће да стигне. Увијек имате страх за особе које волите."

Тог дана, све је изгледало као и обично. Милош је био расположен, смијали су се, а она је тог дана требало да иде у жири једне емисије. Није слутила трагедију.

"Милош се једноставно није пробудио. У подне је био здрав и прав, све је било нормално. Устао је да попије воде и рекао ми да га пробудим послије четири да стигне код фризера и спреми се за дискотеку. Када сам ушла у собу да га пробудим, затекла сам га непомичног. Прсти су му већ били модри. Не знам шта се догодило... Не знам да ли има нешто горе него када затекнете своје дијете како непомично лежи у кревету."

Гинисов рекорд

Имају најшири језик на свијету: Отац и кћерка ушли у Гинисову књигу рекорда

Није жељела да зна узрок

Оно што је многима тешко да схвате, Марина никада није жељела да види резултате обдукције:

"Шта ми то значи? Да ли је то било срце, да ли је нешто узео... Какве то везе има. То ми није битно. Ја сам са том дјецом била 24 сата. Имали су све, водила сам рачуна, али ето, друштво их је повукло... Ако је неко био уз ту дјецу, посебно уз Милоша, онда сам то била ја. Ја послије његове смрти нисам радила неколико мјесеци. Имала сам подршку, музика ми је била у крви и ја сам то морала..."

Једина пјесма коју је написала у Милошеву част била је "Мишо мој", коју је отпјевала Ана Николић – емотивни омаж сину који је прерано отишао.

Војне вјежбе "Запад 2025" - Русија-Бјелорусија 2

Огласила се Русија: МиГ-ови нису нарушили границе ниједне државе

Исповијест жене која је промијенила музику

Марина Туцаковић није била само текстописац. Била је хроничар наших емоција, неко ко је знао да ухвати тренутак и претвори га у стих који пева цијели регион. Њена животна прича, обиљежена трагедијама и борбом, и данас инспирише – јер у својим најтежим тренуцима није престала да пише, да ствара, да се бори.

Њени стихови и даље живе, а сјећање на њу остаје снажно као и пјесме које је написала. Данас, када погледамо ту икону на гробу, сјетимо се да је Марина, и као мајка и као умјетница, живјела за љубав – и у њој заувијек остала.

(Она.рс)

Подијели:

Large banner