Naučnici otkrili kako su možda izgledali Marsovci - FOTO

Прошле године, НАСА-ин ровер "Персеверанс“ открио је да је суво речно корито сјеверно од марсовског екватора испресијецано зарђалим кружним ознакама познатим као "леопардове мрље“.

Хроника

Тешка несрећа код Бањалуке, ауто пробило заштитну ограду

Према ријечима администратора НАСА Шона Дафија, свемирска агенција сада вјерује да су ове трагове могли оставити древни облици живота који су живјели прије неколико милијарди година.

Сада су научници открили како су ови ванземаљски организми могли изгледати.

Било који живот који се развио на Марсу морао би да се носи са јаким зрачењем, слабом гравитацијом и температурама које могу да варирају између 20 степени током дана и -153 степена ноћу.

Међутим, научници који стоје иза овог револуционарног истраживања кажу да је и даље могуће да се неки облици живота развију.

Ако би на Марсу постојао живот, он би готово сигурно био састављен од веома једноставних микробних организама попут бактерија.

У мало вјероватном случају да се сложенији живот развио негдје на Црвеној планети, морао би да развије посебне адаптације да би преживио ову невјероватно сурову климу.

Шта је НАСА пронашла на Марсу?

Док је истраживао регион познат као "Сјајни анђео“, НАСА-ин ровер "Истрајност“ уочио је групу необичних ознака које подсјећају на леопардове пјеге.

Научници ове тачке називају "реакционим фронтовима“ и оне су тачке контакта гдје су се у прошлости одвијале хемијске и физичке реакције.

Здравље

На јесен ови симптоми деменције постају много очигледнији

Критично је то што је лабораторија на броду "Персеверанс" открила да ове тачке садрже два минерала богата гвожђем: вивијанит, који се налази у распадајућој органској материји, и греигит, који производе микроби на Земљи.

Др Кејрон Хикман-Луис, научник за Земљу са Биркбека, Универзитета у Лондону и коаутор извјештаја НАСА, рекао је за "Дејли мејл":

"Врсте органско-минералних асоцијација примијећених на Брајт Анђелу, које су објављене у овом раду, познато је да су генерисане микробним животом на Земљи, и стога је веома обећавајуће запажање видјети нешто тако слично на Марсу".

"Свакако, мислим да је ово најубједљивији потенцијални доказ живота на Марсу пронађен до сада".

Научници још увијек не могу искључити да би ове мрље могле бити узроковане небиолошким процесима, а др Хикман-Луис каже да ово није "непобитан доказ“.

Међутим, након што су годину дана провели прегледајући доказе и тражећи алтернативна објашњења, истраживачи су сада довољно сигурни да могу рећи да би ово могао бити "биолошки потпис“, неухватљив знак који доказује постојање живота.

Сцена

Маргот Роби привукла пажњу на премијери новог филма

Др Хикман-Луис додаје:

"Тим Марс 2020 не користи термин потенцијални биолошки потпис олако".

Како би овај живот изгледао?

Потенцијални знаци живота пронађени су у региону званом кратер Језеро, ударном басену сјеверно од екватора.

Иако је сада неплодна пустош, прије неколико милијарди година, кратер Језеро је био испуњен водом која је могла бити дом живота.

Ако је живот постојао у овим водама, највјероватније објашњење је да је то била нека врста једноставног микроорганизма.

Др Хикман-Луис каже:

"Окружење у којем су пронађени ови потенцијални биосигнатури изгледа да је богато водом на ниским температурама и стога веома погодно за живот микроба".

У свом раду, објављеном у часопису "Нејчур", истраживачи сугеришу да су се микроби могли хранити природним угљеником, сумпором и фосфором у стијенама.

Ови микроби би тада "излучили“ минерале које сада видимо као леопардове пјеге.

Услови на површини би били невјероватно сурови, али истраживачи кажу да је живот ипак могао да се носи са једноставним постојањем.

Сцена

Маргот Роби привукла пажњу на премијери новог филма

Др Санџив Гупта, научник за Земљу са Империјал колеџа у Лондону и члан истраживачког тима, рекао је за "Дејли мејл":

"Прије неколико милијарди година на површини је постојала течна вода, тако да је то било настањиво окружење".

"Ово би био једноставан микробни живот. Можемо рећи много више од тога", додао је.

Пошто можемо видјети само могуће трагове које су ови микроорганизми оставили за собом, тешко је знати како су могли изгледати или како су се понашали.

Међутим, могуће је направити нека веома општа предвиђања на основу паралела са Земље.

Професор Мајкл Гарет, астроном са Универзитета у Манчестеру и директор Центра за астрофизику Џодрел Банк, који није био укључен у студију, рекао је за "Дејли мејл":

"Замислите издржљиве бактерије, сличне копненим екстремофилима који успијевају у веома сланим, хладним или условима са ниским садржајем кисеоника овдје на Земљи. Добри аналоги су микробне простирке у веома сланим језерима или микроби који живе километрима под земљом у Земљиној кори или у високој пустињи у Чилеу. Ови примјери нам показују да живот може бити тежак, минималистички и упоран чак и на мјестима гдје су површински услови брутални".

Да ли је могао да еволуира сложенији живот?

Ако су ове леопардове мрље заиста биолошки потписи, онда истраживачи кажу да је мало вјероватно да су постојале само на једном мјесту.

Персеверанс тренутно проучава веома древне стијене изван кратера Језеро како би тражио знаке распрострањенијег живота.

Градови и општине

Плата 3.258 КМ, али нико не жели да буде директор установе у БиХ

Међутим, изузетно је мало вјероватно да се сложенији живот развио било гдје на Црвеној планети.

Истраживачи сматрају да су се микроби појавили на Марсу отприлике у исто вријеме када је живот почео да се развија на Земљи.

Међутим, након отприлике милијарду година, клима на Марсу је почела брзо да се мијења како су соларни вјетрови скидали његову атмосферу - остављајући планету веома хладном и сувом.

Професор Гарет каже: "Ти сурови услови на Марсу након милијарду година поставили би јака ограничења на величину тијела и сложеност било ког животног облика".

"Требало је још 3 милијарде година заиста сложеним животним облицима, попут животиња, прије него што су се појавили на Земљи, гдје су услови били много бољи за одржавање енергетски гладних сложених животних облика".

У мало вјероватном случају да се сложенији живот развио, сурови услови на Марсу би такође поставили јака ограничења на то како би могао да изгледа.

"Морало би га прилагодити да преживи интензивно УВ зрачење Сунца, екстремну хладноћу и ограничену течну воду - ми заправо не видимо сложен животињски свијет у таквим окружењима“, каже професор Гарет.

Он додаје: "Ако би били присутни, била би им потребна заштита од УВ зрачења сунца – можда дебела кожа, на примјер, или можда углавном живот испод марсовског тла".

То значи да сложени живот може подсјећати на бића на Земљи која живе у изузетно суровим условима, као што су гуштери који живе у пустињи или једноставни филтери који преживљавају у близини хидротермалних извора.