Naučnici otkrili: Zašto nam stomak raste s godinama

Ово откриће не само да мијења наше разумијевање гојазности повезане са старењем, већ отвара врата потенцијалним терапијама које би могле успорити или чак спријечити накупљање масних наслага у зрелом животном добу.

Захваљујући све прецизнијим методама анализе гена, попут једноћелијског РНА секвенцирања, научници су успјели да завире дубље у структуру бијелог масног ткива (white adipose tissue - WАТ), главног „кривца“ за добијање килограма с годинама. Занимљиво је да, за разлику од већине матичних ћелија чија способност опада с временом, матичне ћелије масног ткива заправо постају активније како старимо.

"Старење откључава потенцијал ових ћелија да се шире и претварају у нове масне ћелије“, објашњава др Адолф Гарсија-Окана из City of Hope, истичући да су ово први директни докази да се стомак шири с годинама због појачане производње масних ћелија - а не само због повећања њихове величине.

У средишту истраживања нашле су се адипоцитне прогениторске ћелије (АПЦс) - матичне ћелије које имају способност да се развијају у масне ћелије. Експерименти на мишевима открили су да АПЦ ћелије из старијих животиња стварају огромну количину нове масти када се убаце у младе јединке. Супротно томе, ћелије младих мишева готово да не производе додатне масне ћелије када се нађу у тијелу старијих. То значи да старије ћелије имају свој унутрашњи, независни „програм гојења“.

Најинтригантнији дио студије био је откриће потпуно новог типа матичних ћелија које се јављају управо у средњим годинама - названих цоммиттед preadipocytes, age-specific или ЦП-А ћелије. Њихова специфичност није само у томе што постоје само у одређеном животном добу, већ у томе што су невјероватно продуктивне: оне непрекидно стварају нове масне ћелије, нарочито у предјелу стомака.

"Открили смо да старење подстиче долазак ових специфичних ћелија и убрзава процес стварања масти, нарочито у стомаку“, истиче др Ћионг Ванг, коауторка студије.

То је разлог зашто људи често задржавају исту тјелесну тежину, али истовремено губе мишићну масу и добијају сало - промјена је суптилна, али дубоко биолошка.

Занимљиво је да се у младом организму процес стварања масти одвија без једног важног сигналног пута, док код старијих организама постаје завистан од њега. Ријеч је о сигналном путу названом леукемијски инхибиторни фактор рецептор (ЛИФР). Код старијих мишева, ЛИФР постаје кључни окидач који покреће ЦП-А ћелије да се умножавају и формирају сало.

Након што су експерименти успјешно спроведени на животињама, истраживачи су уз помоћ истих метода анализирали и људске узорке масног ткива. Резултати су били готово идентични: ЦП-А ћелије су пронађене у већем броју у ткивима особа средњих година и показале су изразиту способност да производе нове масне ћелије.

То потврђује да откриће има стварну медицинску важност и отвара могућности за нове терапије усмјерене управо на ове ћелије. Контролисањем активности ЦП-А ћелија - било њиховим блокирањем или елиминисањем - могло би се дјеловати превентивно на гојазност повезану са старењем, али и на метаболичке болести попут дијабетеса и болести срца.

С обзиром на то да је абдоминална гојазност снажно повезана са већим ризиком од хроничних болести и убрзаног старења, откриће ЦП-А ћелија и улоге ЛИФР сигналног пута могло би бити револуционарно у медицини. Умјесто фокусирања искључиво на дијете и вјежбање, будуће терапије могле би циљано да дјелују на сам извор проблема - на ћелијски механизам који се активира у средњим годинама и прави простор за ширење стомака.

У наредним фазама истраживања научници планирају да прецизније прате ЦП-А ћелије у људском тијелу, тестирају потенцијалне молекуле који би могли да их деактивирају и развију терапије које би успориле или спријечиле њихову активацију.

Захваљујући овом истраживању, питање „Зашто ми расте стомак иако једем исто као раније?“ коначно има биолошки одговор - а ускоро би могло да има и лијек.

(SciTech Daily)