Група истраживача са Универзитета Васеда у Јапану провела је истраживање ваздушних микропластика (АМП). Микропластика су пластичне честице мање од пет милиметара.

Иако знамо да пластични отпад са копна завршава у океану као микропластика, тим истраживача је проучавао да ли микропластика такође завршава у облацима, што значи да се могу наћи и у киши, а потом и у нашој храни и води.

Ако сте мислили да је проналажење микропластика у људском срцу довољно да вам се најежи кожа и одмах претражите "Како могу спасити околину?", онда ће вас ово додатно забринути.

Возио 155 км/х, снимао и изазвао језив удес: У БиХ ухапшен бахати возач

Возио 155 км/х, снимао и изазвао језив удес: У БиХ ухапшен бахати возач

Истраживање је обухватило прикупљање воде из облака са врха планине Фуђи.

Вода је затим анализирана, при чему је тим истраживача проучавао физичке и хемијске особине како би утврдио да ли су присутне ваздушне микропластике (АМП).

Нажалост, пронађено их је више него што се очекивало.

Истраживање је открило девет различитих типова полимера и један тип гуме у зрачним честицама микропластике.

Истраживачи вјерују да потичу из океана.

Овај резултат значи да би микропластика "могла постати неопходна компонента облака", а тим се плаши да би то значило да микропластика контаминира "скоро све што једемо и пијемо путем 'пластичних падавина'".

У саопштењу Универзитета Васеда се наставља:

"Акумулација зрачних микропластика (АМП) у атмосфери, посебно на поларним подручјима, може довести до значајних промјена у еколошкој равнотежи планете, што може резултирати озбиљним губицима у биодиверзитету."

Медвјед усмртио мушкарца и жену

Главни аутор истраживања, професор Хироши Окочи са Универзитета Васеда, додаје:

"Зрачне микропластике се много брже разграђују у горњој атмосфери него на земљи због снажног ултраљубичастог зрачења, а та разградња ослобађа стакленичке гасове и доприноси глобалном загријавању. Као резултат тога, открића овог истраживања могу се користити за укључивање ефеката микропластика у будуће пројекције глобалног загријавања".

"Микропластика у слободној тропосфери се преноси и доприноси глобалном загађењу. Ако се проблем 'пластичног загађења ваздуха' не рјешава проактивно, климатске промјене и еколошки ризици могу постати стварност, што може резултирати неопозивим и озбиљним еколошким штетама у будућности", рекао је Окочи.

Резултати овог истраживања објављени су у часопису Енвајроментал Хемистри Летерс" из Спрингер Линка, под насловом Ваздушна хидрофилна микропластика у води облака на високим надморским висинама и њихова улога у формирању облака, пише "Унилад".

Naučnici veoma zabrinuti zbog novog otkrića

Tag:

Napadnuta policija u Beogradu

Došao u rodni kraj pa poginuo

Vučić: Izbore u Republici Srpskoj nameće okupator

Konor Mekgregor nije više UFC borac

Centralne vijesti ATV, 15.08.2025.