Vrisak mumije stare 3.500 godina ispitan: Umrla u agoniji i bolovima

Музеј Метрополитен из Њујорка 1935. водио је археолошку експедицију у Египту. У Деир Елбахари близу Луксора открили су гробницу Сенмута, архитекте, надзорника краљевских радова и наводног љубавника краљице Хатшепсут (1479-1458. прије нове ере). Испод његове гробнице нађена је одвојена гробница његове мајке Хат-Нуфер и других, неидентификованих рођака.

Ту су дошли до невјероватног открића: дрвеног ковчега у коме је била мумија старије жене са црном периком и два прстена са скарабејима, сребрним и златним. Оно што је изненадило археологе био је израз лица мумије: уста су јој била отворена, као да вришти. Због тога је и названа „мумија која вришти“.

Сада, око 3.500 након сахране, истраживачи из Египта користили су најнапредније научне технике да испитају тијело и науче што је више могуће о њеном животу и смрти. Резултати су објављени у журналу Фронтиерс ин Медицине.

- Овдје откривамо да је балзамована скупим, увезеним материјалом за балзамовање. То и њена очуваност у супротности су са стандардним вјеровањем да је мумификација лоша ако се не изваде унутрашњи органи – рекла је др Сахар Салим, професорка радиологије у Болници Каст ал Аини Универзитета у Каиру.

Она је користила ЦТ скенирање да прегледа унутрашњост мумије, процијени њену старост, идентификује болести и очуваност. У сарадњи са коауторком студије др Самијом Ел Мергани користила је напредне технике попут скенирања електронским микроскопом, ФТИР спектроскопијом, рендгенске дифракционе анализе...

Открили су да је мумија у добром стању, да је у вријеме смрти имала 48 година, да је ријеч о жени која је била висока 154 центиметра, да је имала благи артритис у кичми, као и остеофите или коштане израслине на кичми.

- Врисак на лицу могао би да се сматра кадаверичним спазмом, што би нам указивало да је умирала вриштући у агонији и болу – рекла је Салимова.

(Телеграф)