Komemoracija povodom smrti velikana našeg glumišta Žarka Lauševića održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Članovi porodice, kolege i prijatelji okupili su se da odaju počast legendandarnom Laušu.
Komemoracija je počela minutom ćutanja za Žarka Lauševića.
"Danas se opraštamo od našeg prijatelja, od dramskog umjetnika, Žarka Lauševća. Prvi put se pojavio na ovoj sceni 1981. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1982. Ostavio je neizbrisiv trag. Za svoja filmska i pozorišta ostvarenja dobio je brojne nagrade. Žarko Laušević je bio jedinstven. Molim vas da minutom ćutanja odamo počast Žarku Lauševiću", rekla je Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Uplakani Voja Brajović se obratio prisutnima, te je ispričao anegdotu sa Žarkom.
"Pitaju me šta to čini Žarka Lauševića velikim", počeo je Voja, te je opisao priču jedne žene koja htjela da postane balerina, ali u tome nije uspjela.
"Bićete te član baleta, ali nećete balerina", prenio je riječi jednog zvaničnika Voja balerini:
"Zašto? Vi nemate što može podići publiku na noge" Žarko je to imao", rekao je Brajović.
Tokom izlaganja Brajović je opisao kakav velikan je bio Žarko, te je pročitao pjesmu Branka Miljković "Kraj putovanja".
"Nemojte da je neko suzu pustio. Ljutiće se Žarko", rekao je Irfan Mensur na početku svog izlaganja.
"Nedostajaći mi naši razgovorio dok je bio u Njujorku. Nedostajaće mi njegovi tekstovi sa pitanjem: "Šta misliš?" Nedostajaće mi preporuke knjiga. Neodstajaćemo mu ono što sam ja njemu preporučivao. Nedostajaće mi poklon koji sam dobio od njega. Neke žute čarape. Nedostajaće mi naše šetnje", rekao je Irfan Mensur i dodao:
"Ljudi moji, ode Žarko. Ja ne pristajem, nije fer", rekao je Irfan Mensur.
Zatim se video porukom obratila Svetlana Ceca Bojković.
"Sve je išlo sjajno do 1993. godine. Sledelilo je suđenje, kazna, zatvor. Tu tragediju je Žarko ispisao u 4 knjigi. To je bila težnja ka sopstvenog iskupljenju. Poslije mukotrpnog lutanja, vratio se ponovo da zablista svojim glumačkim darom. Tome smo se svi divili. A onda je došla opaka bolest koja ga je odnijela. Šta reći. Dragi Žarko, duboko smo potresni svojim odlaskom. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju za tebe", rekla je Ceca Bojković.
Na scenu se popeo Milan Marić.
- Dragi Žarko, Lauše, za mene si bio, prije svega, veliki glumac, ali ne samo za mene, nego za sve. Pored svega toga, za mene si bio neko ko je umio da hrabro i dostojanstveno nosi život na leđima koliko god bio težak. Na toj lekciji sam ti bio zahvalan i na posadi i ljubavi. Hvala za vrijeme koje si mi posvetio. Hvala za sve savjete, šale, toplinu, skromnost, razgovore, smijeh i drugarstvo. Hvala za sve te stvari koje si namjeravao, koje su naše živote učinile plemenitim. Smrt boli, ali je banalna i na kraju uvijek pobijedi život, a ja sam, Žare, kod tebe najviše volio i cijenio život. Hvala za sve.
