Umro Zoran Kovačević

За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1984. године, док је за редовног члана изабран 1990. године.

Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године. Функцију предсједника Огранка САНУ у Новом Саду обављао је од 2002. до 2015. године.

Био је дугогодишњи предсједник Биохемијског друштва Војводине и члан Медицинске академије Српског љекарског друштва и Биохемијског друштва Велике Британије.

Такође, био је члан Европске академије наука и умјетности из Салцбурга, те инострани члан Црногорске академије наука и умјетности и Њујоршке академије науке.

Један је од утемељивача модерне наставе биохемије на Медицинском факултету у Новом Саду, гдје је предавао студентима медицине и биологије.

Године 1971. основао је Лабораторију за проучавање енергетике, метаболизма и транспорта у изолованим митохондријама нормалних и малигних ћелија, прву и једнине те врсте у тадашњој Југославији.

Академик Ковачевић био је један од водећих експерата из области експерименталне биохемије.

Његова богата библиографија броји више од 180 научних и стручних радова, од којих је велики број објављен у најугледнијим међународним научним часописима. Био је предавач по позиву на бројним међународним научним конгресима и симпозијумима.

Његова дугогодишња проучавања биохемије и молекуларне биологије малигних тумора резултовала су дефинисањем концепције по којој се суштина малигнитета састоји у репрограмирању експресије гена у смислу активације неопластичног програма ћелије, односно у епигенетским промјенама што савремена истраживања све више потврђују.

За свој научни и педагошки рад примио је многе награде, међу којима су Награда за науку Српског лекарског друштва /1993/, Златна плакета са медаљом Универзитета у Новом Саду за животно дело, Награда за најцитиранијег научника Војводине коју додељује Покрајински секретаријат за науку Војводине /2010/.