Zafranović: Ne postoji veće zlo od Jasenovca; U filmu smo išli maksimalno do kraja

"Ви нећете никад ни помислити да може бити нешто изнад овога што смо направили. Да то зло може бити још веће него што можете да сањате. У филму 'Златни рез' ишли смо максимално до краја и ништа се више изнад тога не може направити о злу“, рекао је Зафрановић.

Зафрановић је навео да обрађује тему из 1942. године, али да цијели филм наговјештава зло које се одвија "и данас, и увијек".

"Филм 'Златни рез 42' бави се тиме како су расни закони у НДХ донијели могућност обичном човјеку да убија без страха да ће бити кажњен. Овај филм је фасциниран тим злом и на томе инсистирам. Желим да, када филм и серија буду приказивани, људи помисле да ли у њиховој средини постоје такви људи који су прикривени и који се откривају у координатама које су мистериозне“, рекао је Зафрановић.

Он је додао да унутар играног филма има и дијелова документарног.

"Вјерујте ми, јер то је стварно било тако. Имамо документарни запис пењања Макса Лубурућа на стражарницу. Дошао је и великим митраљезом направио масакр. Управо је дошао воз и како су логораши излазили тако су рафалима пуцали по њима. Направио сам то тако, као ликвидацију сјенки, јер су логораши излазили из вагона као сјенке“, рекао је Зафрановић за Политику.

Режисер је истакао да је филм направљен на основу документације коју истражује 40 година.

"Цијели филм се дешава између земље која је пуна лешева и неба. Филм заправо путује између земље и неба, са страшним ударцима. Не знам да ли ће гледаоци то издржати“, рекао је Зафрановић.

Он је навео да монтажа филма мора бити завршена до марта сљедеће године, до када је селекција филмова за Кански фестивал.

"Филм ће, вјероватно, бити снажнији, јер иде на велико платно, а серија ће бити шира и свеобухватнија“, рекао је Зафрановић.

Филм је имао за предложак сценарио Арсена Диклића, али је Зафрановић прије двије године направио, како каже, потпуно нову верзију сценарија која је осавременила тему зла и која се бави злом које је аутентично и савремено.

"Диклић је био и остао један од најбољих сценариста Југославије. То је изузетно емотиван сценарио, али од тада је прошло скоро 40 година, тако да сам извршио одређене интервенције“, навео је Зафрановић.

Према његовим ријечима, новац за снимање филма добијен је од Филмског центра Србије, а обраћао се за средства и хрватском премијеру Андреју Пленковићу али није добио никакав одговор.

У филму играју глумци из Србије и Хрватске - Аница Добра, Милан Марић, Ирфан и Павле Менсур, Алексеј Бјелогрлић, Рене Биторајац, Леон Лучев, Миливоје Беадер, Јана Хегедушић, Слободан Миловановић, а како напомиње лист, неки од великих хрватских глумаца одбили су Зафрановића јер су се плашили да играју у овом филму.

(Фото: Принтскрин РТС)