Savjeti zlata vrijedni: Kako bezbjedno plaćati tokom odmora

"Грађани би у банци требало да се информишу да ли картица коју планирају да користе у иностранству тамо може да се користи а друга ствар коју им савјетујемо да провјере јесте које су тарифе накнада. Оне су јасно наведене у сваком тарифнику банке и по типу картице може да се види које се тарифе примјењују за подизање готовине на банкомату и на ПОС терминалу", рекла је она за Тан‌југ.

Сљедећа ствар, коју би према њеним ријечима, ваљало провјерити са банком јесте курс који ће се примјењивати приликом конверзије, као и да ли ће рачун бити задуживан у еврима или динарима.

На пут би, сматра Василић, требало понијети и кеш и картицу, при чему је картица мало комфорнија за коришћење и њоме се брже плаћа а уколико се понесе картица не мора се јурити до мјењачнице како би се промијенио новац, уколико неко рецимо има евре а налази се изван еврозоне.

"Картица је сигурнија и у случају крађе, јер и када буде украдена средства на њој могу остати заштићена, уколико је корисник намјестио на апликацији мобилног банкарства, рецимо да картица може да се користи само са ПИН кодом, и тада онај ко не зна ПИН, не може да користи картицу", навела је она.

Саговорница Тан‌југа корисницима савјетује и да обрате пажњу на унос ПИН-кода приликом подизања готовине на банкомату јер уколико је унет погрешан број, банкомат може да задржи картицу.

Њен савјет је да уколико се то деси а банкомат се налази поред експозитуре да се уђе у пословницу и покуша вратити картица а ако то није могуће да се обавијести банка у Србији, путем мејла, позивом контакт центра или директно по повратку у Србију да се од‌јави картица и пријави да је остала задржана у банкомату.

Када је ријеч о подизању новца са банкомата изван земље, Василић је навела да грађани прегледом тарифника могу да сазнају колики је трошак подизања готовине за одређени тип картице.

"У просјеку је то два до три одсто за дебитне и евентуално три до четири одсто за кредитне картице а ту постоји и још један минимални део за потрошњу на банкомату. То клијенти могу да сазнају од своје банке, прегледом тарифника онлајн, на шалтеру банке или позивом контакт центра", рекла је она и истакла да су ове информације јавне и доступне корисницима.          

Додала је да банкомати у иностранству имају још два додатна трошка од којих је један динамичка конверзија валута.

Саговорница Тан‌југа објаснила је да када се у банкомат убаци картица и он препозна да је картица из Србије, појави се питање да ли се трансакција жели обавити у динарима или у еврима.

Према њеним ријечима, важно је да корисник прати инструкције које добија на дисплеју банкомата или на ПОС терминалу и да, сасвим слободно може да одбије трансакцију.

"Наш је савјет да уколико им се појави могућност задужења у динарима, то одбију јер је реч о неповољнијој конверзији с обзиром да је наш курс стабилан а уз конверзију постоји и додатни трошак од једног процента, тако да је боље изабрати да задужење буде у еврима", навела је она.

Други трошак јесте фиксни трошак за употребу банкомата, који такође буде видљив на дисплеју након убацивања картице.

Овај трошак неки банкомати имају а неки немају па би, савјетује она, на банкоматима са фиксним трошком требало прекинути започету трансакцију подизања готовине и потражити банкомат који овај трошак нема.