Uloga roditelja u prevazilaženju anksioznost kod djece

Оно око чега се стручњаци слажу јест чињеница да су се животи данашње дјеце и младих у великој мјери промијенили уназад двадесетак година, прије свега када су се мали екрани полако, али сигурно ушуњали у сваки кутак домова.

Али, још је неколико разлога због чега је дошло до нарушавања подржавајућих односа између дјеце и старатеља, што значи да главни заштитни фактор у животима дјеце, стабилна, емоционално повезана и сигурна обитељска околина нажалост, често изостаје.

Анксиозни поремећај код дјеце

Поремећаји из анксиозног спектра могу се појавити у било којој доби, али код предшколске дјеце сматрају се ријеткима, с обзиром на то да се одређене анксиозне појаве (као што је одвајање од скрбника, страх од непознатих и сл.) сматрају развојно прихватљивима.

Сцена

Здравствено стање глумца све лошије: Брус Вилис једва препознаје чланове породице

Сматра се да се код дјеце школске доби анксиозни поремећаји јављају у око 3 % случајева, док је код адолесцената тај број већи, посебно код дјевојчица (око 10 %).

Код свих анксиозних поремећаја заједнички симптоми темеље се на страху, забринутости, тескоби и осјећају несигурности, што значајно спрјечава дијете у нормалном емоционалном развоју.

Прије закључивања о симптомима анксиозности код дјеце нужно је узети у обзир прве развојне године које су праћене мноштвом промјена које се брзо измјењују и најчешће не носе са собом озбиљније анксиозне сметње, али их је важно пратити и реаговати ако се појаве компликације.

Свијет

Мистериозни нестанак малог Оливера: Отац дјечака нуди награду од 100.000 евра да сазна гдје је

Док код одраслих једноставније можемо докучити узроке анксиозних сметњи због њиховог зрелијег когнитивног развоја, код дјеце је то мало теже управо зато што дјеца тек у доби од двије године имају развијену способност имагинације, односно замишљања будућег лошег исхода који се још није догодио, а због којег могу почети развијати осјећаје забринутости и страха.

Већ у доби од осам мјесеци бебе показују знакове привржености својим примарним старатељима, посебно мајци, због чега почињу развијати страх од одвајања и сепарације. Чак и због краткотрајних одвајања могу показивати снажне реакције узнемирености, плача и тражења мајке.

Сепарацијска анксиозност је развојна фаза која обично пролази у доби од отприлике три године. Ако се настави у каснијим годинама, може указивати на предиспозиције за развој озбиљнијих анксиозних сметњи.

Република Српска

Вучић: Сви у свијету знају како су окупациони гаулајтери доносили одлуке против Додика

Сукладно овоме, можемо закључити да је анксиозност у одређеној мјери нормална развојна појава, али ако с временом не нестаје, важно је провјерити симптоме и потражити стручно мишљење.

Анксиозно дијете – за што се дјеца брину?

Дјеца брину о много чему и, нажалост, осјећају се усамљено у својим бригама зато што многи одрасли истима не придају важност.

У раној доби дјеца се боје углавном нестварних појава, као што су чудовишта или други измишљени ликови испод кревета или у ормару. Понекад се брину о природним непогодама које је немогуће контролисати, а затим о својој породици, посебно родитељима.

БиХ

У страдалном селу Брижина ниче прва спомен-капела посвећена убијеној српској дјеци

Како одрастају, тако се бриге све више могу запетљати, па се почињу бринути о односима између важних људи. Такође се брину за своје животе и животе својих родитеља, односно да не остану сами и без заштите.

Све је израженији страх од смрти и озљеда, трајног раздвајања и дуготрајних избивања. Често те бриге проживљавају сами, у својој глави и замршеним мислима, а понекад и покушају подијелити бригу с родитељима на што често не добију озбиљно схватање, што је велики проблем јер се тако стварају нове бриге и подлога за озбиљније потешкоће.

Анксиозност код дјеце школске доби постаје сложенији проблем, зато што дјеца почињу бринути о бројним ситуацијама везанима за школу (прозивање у разреду, лоше оцјене, захтјевни учитељи, неразумијевање садржаја, прихваћање од стране вршњака, судјеловање у активностима с пријатељима и сл.).

Свијет

Драма у Њемачкој: Хрват избо комшије, па напао полицајце ножевима

Анксиозност код адолесцената више се уочава кроз социјалну анксиозност због израженије потребе за припадањем вршњачкој групи. С временом долази све више ситуација о којима дјеца могу бринути, а ако не постоји подржавајућа одрасла особа с којом дијете може разговарати и добити сигурност и љубав, анксиозност пушта коријене и прераста у озбиљан проблем.

Анксиозност код дјеце – симптоми

Анксиозни поремећаји темеље се на забринутих и тескобних мислима које стварају узнемиреност и страх.

Код дјеце се почињу примјећивати у сталним питањима о будућим лошим исходима, а слиједе их и физичке манифестације анксиозности (нервоза, болови у трбуху, главобоље, одбијање и немогућност одласка у школу, убрзано куцање срца и сл.).

Често се јављају и проблеми са спавањем, посебно успављивањем и одржавањем сна. Могу се појавити и ноћне море, потешкоће с памћењем и концентрацијом. Код школске дјеце потешкоће с праћењем наставе и лош школски успјех могу указивати на то да је дијете преокупирано бригом.

Хроника

Убиле баку због "вуду магије": Мотив стравичног злочина у Београду никада није откривен

Анксиозно дијете покушаће се заштитити избјегавањем ситуација које га узнемирују. Вјеројатније ће се изоловати и одбијати социјалне ситуације.

Узнемиреност због одвајања од родитеља (код дјеце у школској доби) често је јасан знак анксиозности, а најчешћи анксиозни поремећаји су сепарацијска анксиозност, социјална анксиозност и анксиозни поремећај.

Важно је препознати дјецу која су осјетљива и мање склона стварању нових искустава. Код такве дјеце већа је вјеројатност развоја анксиозних мисли, посебно ако у својој околини имају примарне скрбнике који својим поступцима доприносе трајању истих.

Међутим, чак и код такве дјеце адекватним и подржавајућим приступом могуће је спријечити развој анксиозних сметњи и осигурати адаптивна понашања.

Анксиозност код дјеце – терапија

Најадекватнија терапија за анксиозност код дјеце је когнитивно-бихевиорална психотерапија, приступ који се темељи на учењу стратегија ношења с тјескобним мислима и емоционалним стањима која доводе до избјегавања одређених ситуација.

Уз адекватног терапеута дјеца морају имати родитеље или друге примарне скрбнике који ће их разумјети и помоћи им у ношењу брига и проблема.

Здравље

У гел лаковима пронађена опасна супстанца која може утицати на плодност

С обзиром на то да живимо у изразито неизвјесним временима, очекивано је да су и родитељи под одређеном врстом притиска који могу пренијети на дјецу, али то је аларм и за њихов властит рад на себи и ношење са ситуацијом.

Осим што не би смјели омаловажавати дјечје бриге и тескобне мисли, родитељи би такође требали допустити дјеци одрастање с приликама за развој вјештина рјешавања проблема како би се могла адекватно носити с пријетњама које им живот ставља на пут.

Данашње генерације постале су презаштићене, због чега неријетко пропуштају ситуације у којима би могле научити угодно се осјећати с одређеном разином нелагоде и тескобе. Тачније, родитељи често умјесто своје дјеце преузимају извршавање одређених задатака, умјесто да им пруже менторство и охрабрење са стране како би се покушала носити с одређеном разином стреса те тако развила осјећај самопоуздања који произлази из савладавања малих и великих животних изазова.

Свијет

Трампова наредба пала пред судом: Пасоши за трансродне и небинарне и даље важе

Чак су и одређене студије показале да дјеца лишена таквих ситуација, нужних за адекватан емоционални развој, постају склонија развоју тјескобе.

Стога је важно потакнути родитеље да помогну дјеци да се суоче са својим бригама умјесто да им прилагоде околину у којој само наизглед нема брига. Схватите озбиљно дјечје бриге и пружите подржавајући разговор и разумијевање без да рјешавате ситуације умјесто своје дјеце.

(Дневник.хр)