Komšija o Ani Nikolić: Plakala je iza zgrade, uvijek su se oko nje motali stariji

Обоје се редовно оглашавају путем медија и друштвених мрежа, а овај пјевачицин проблем навео је њеног комшију из Параћина, Стефана, да се огласи и исприча како памти Ану као младу и перспективну дјевојку која је имала жељу да освоји свијет.

"Ана Николић је живјела стотинак метара од мене. Још сам био клинац, она већ дјевојка. Појавила се на трећем каналу, пјевала њежно, сањиво. Затворених очију. Ни налик на оно послије. Сјећам се једном у нашем крају, сједио сам на клупи поред ријеке. Она прича нешто некоме. Видиш - енергија, став, снага. Сва гори да освоји свијет. Тада су јој очи биле затворене док је пјевала. Данас су широм отворене, али тужне и празне", каже Стефан на Инстаграму и наставља:

Сцена

Мала Тара упутила Ани емотивну поруку ''Мама ако ово читаш...''

"Други пут сам је видио иза зграде како плаче. Тв звијезда, а ја клинац ког она не види. Увијек су се око ње мотали неки старији партнери који су знали шта је најбоље за њу. А знали су само шта је најбоље за њих док су с њом. Прошло је 20 година од тада. Све је негдје нестало, онај невини лик с почетка. Могла је да пјева неке друге пјесме за неке друге људе, тихо, њежно као што је почела, а након 20 година она плаче, и тад је плакала, али се крила да је нико не види. Сад то снима и жели да виде, сви. Очај, бијес, крик. Ваљда јој је лакше, а није. Можда је само неко требало да је воли, као лијепу жену која лијепо пјева. Не. Ипак је свима била само пројекат. На крају остану песме, и име на естради и празнина. Која би и даље да загрли и воли. Али џаба кад не вјерује више никоме, а најмање себи", написао је Стефан, комшија из некадашњег пјевачициног краја.

(Мондо)