Naime, kako se navodi u istoj, Radoš se najviše bazirao na kako on kaže najgorih deset godina u njegovom životu ili kako je on opisuje "decenije pakla", koju je proživio od 1996. do 2006. godine.

"Umesto da glumim, tih dramatičnih deset godina gajio sam višnje, podizao zasade loznih kalemova, prodavao semenski kukuruz, bavio se poljoprivredom i i preživljavao od trgovin i uvoza veštačkih đubriva. Posle 20 godina permanentno uzlazne karijere, 1996-206, pojavio sam se u samo dva filma, i to za dve nezapažene epizodne uloge", prenosi Kurir.

Kako u tom kritičnom periodu nije bilo glumačkih angažmana za njega, Radoš se posvetio privatnom biznisu, međutim iako je poslovao korektno naišao je na probleme nekih ljudi kojima je zasmetao.

"U mom spoljnotrgovinskom biznisu nekoliko godina sam radio solidno, nekada vrlo dobro, a nekad čak izuzetno uspešno, da sam zasmetao krupnim igračima koji su u to vreme kontrolisali tržište agrokompleksa u Srbiji. Da bi me eliminisali kao jednog od najvećih uvoznika veštačkih đubriva iz Rusije, Rumunije i Austrije, u aprilu 2004. smestili su mi aferu sa ciljem da me kompromituju. Uz asistenciju korumpiraih, za tu svrhu angažovanih policijskih najamnika, nije im bilo teško da izvedu prljavu operaciju mog javnog srozavanja jer mi je tog proleća kasnila isporuka UREE46N, koju sam avansno platio partnerima u Rusiji. Da nesreća bude veća, brod mog veštačkog đubriva nikad nije ni stigao u Srbiju jer sam bio žrtva prevare ruskih partnera, teške više stotina hiljada dolara", piše u njegovoj autobiografiji.

Radoš se zbog novca i svoje robe upustio i u opasan svijet, te je bio na meti ruske mafije, a kako kaže preživio je samo zato što je hrabar i lud.

"Nažalost, kasno sam ukapirao fakat koji oduvek važi u trgovini s braćom Rusima, a koji je poražavajući. Da više od 70 odsto prometa cementa, uglja, betonskog gvožđa, veštačkih đubriva i ostalih strateških sirovina koje Rusija izvozi i plasira po svetu, konrtoliše njihova mafija, koja je jedna od najmoćnijih i najstrašnijih u svetu",  opisao je on.

"A poznato je da ruska mafija ne likvidira dužnike, nego ih nadzire, neguje, čuva i pritiska da bi kad-tad naplatila potraživanja. Ali zato, gotovo po pravlu, likvidira svoje poverioce. Zašto da nekome duguju pola miliona dolara kad mogu da ga pošalju u večna lovišta i - duga više nema. Danas, posle skoro dve decenije, teško mi je da poverujem da sam realno bio u takvoj opasnosti. Poznavaoci rilika o pravilima i etičkim kodeksima ruske mafije me uveravaju da sam ostao živ isključivo zbog toga što sam bio ludo hrabar", piše u autobiografiji.

Na kraju i sam priznaje da je imao sreću i da se izvukao jer su opet njegovi neprijatelji odlučili da ga ostave na miru.

"Otišao sam da se raspitam 'gde je moja roba i gde su moje pare'. Danas znam da sam bio opserviran od operativaca FSB (Federalna služba bezbednosti), ali su me videli i bosovi mafije koji su zapravo bili moji pravi partneri, a da ja o tome nisam imao ni pojma. Od dve mogućnosti - da me likvidiraju u njihovom dvorištu ili da me trajno ostave na miru, oni su se, srećom, odlučili za ovo drugo", napisao je glumac u autobiografiji, koja je još uvijek u nastajanju.