Saša Matić otkrio kako ga je otac natjerao da vozi

"Најепше ми је било у Дрвару, то дјетињство не бих мењао ни за шта на свијету. Као клинци смо крали крушке, трешње, кукурузе и све што смо могли. Отац ми није давао до знања да имам хендикеп, толико је вјеровао у мене да ми је чак купио и мотор. Толико сам волио да возим, да сам тај мотор возио и на задњем точку, наравно, док ме отац није гледао. Послије кад је цијела прича дошла до њега није вјеровао да сам слеп. Теже ми је пало кад сам отишао из Дрвара него кад сам сазнао за мој хендикеп. Тад ми се свијет срушио. Нико то није примјећивао у Дрвару у великој мјери, тек касније кад сам отишао у већу средину. Читање Брајовог писма је озбиљна дисциплина и наука. У исто вријеме сам морао и да свирам, неком треба сат времена, док је мени требало четири за исти посао", присјећа се Дејан.

Брашно у којем примјетите трагове може бити опасно по здравље

Иначе, Саша Матић и његов брат Дејана годинама уназад су у самом врху на естрадном небу, али о својим приватним животима ријетко говоре.

"Ја се сјећам свега из дјетињства. Мислим да смо имали најљепше дјетињство, увијек смо били окружени друштвом. Били смо омиљени у друштву. Родитељи су нас тако усмјеравали. Ми у ствари све можемо, тако су нас родитељи усмјеравали. Ја сматрам да смо имали најљепше дјетињство. Био сам шаљивџија од малена. Када смо уписали музичку гимназију, тројица другара су се побили ко ће да сједи са нама. Били смо духовити", рекао је Саша за медије.