Imate ovu novčanicu, čestitamo za nju možete dobiti par desetina hiljada evra

Новцем се плаћа одређена цијена, али и новац има своју цијену, посебно када изађе из оптицаја. Ако још има неку грешку у штампању или ковању то му вишеструко подиже вриједност, те је колекционарима увијек занимљив.

Када и колико ће овогодишње кованице бити интересантне нумизматичарима, тешко је предвидјети.

„Не можемо очекивати да оне постигну неку изузетну нумизматичку вриједност. Како вријеме пролази оне ће бити нешто вредније него данас, али сигурно се од њих нећемо обогатити. Има неких новчића који су стари по 100 година који ни данас нису добили на некој драстичној вриједности, а има једноставно новчића старих по 20 година који су јако популарни. Примјер, сав ковани новац са ликом Николе Тесле је популаран, без обзира на тираж“, објашњава нумизматичар, Жељко Јелић за РТС.

За колекционаре је популаран и новац кован или штампан у малом тиражу који је био у оптицају, а степен очуваности је један од фактора који му одређују цијену. За културне институције неки примјерци ипак немају цијену.

„Новац из 1875. године јер је на том новцу први пут натпис динар. То је натпис новоуспоствљене новчане јединице. За нас од значаја је, историјски посматрано, први новац из модерне Србије из 1868. године. То је велики историјски тренутак када Србија која је још увијек у вазалном односу према турској власти почиње да кује сопствени новац“, истиче Светлана Миљанић, стручни сарадник за нумизматику НБС за РТС у разговору са Иваном Џамић.

У НБС се чува први ковани новац модерне Србије из 1868. године са ликом кнеза Михаила Обреновића који осим историјске нема велику нумизматичку вриједност. Међутим, оно што има и велику нумизматичку вриједност је новчаница из 1884. године која је била у оптицају до Првог свјетског рата. Тада је у промету остало њих 70, а судбина већине није позната.