Kako je svinja Frensis ušla u legendu kanadskog grada

У јулу 1990. године, свиња по имену Френсис изненадила је све када је прескочила високу ограду локалне клаонице и побјегла у непознато. Током пет мјесеци успијевала је да избјегне сваки покушај хватања, а свака нова вијест о њеном појављивању изазивала је талас узбуђења међу мјештанима. Људи су пратили трагове, школска дјеца су писала писма о томе како их инспирише њена храброст, а новине су редовно извјештавале о „хероју бјегунцу“.

Свијет

Песков: НАТО ратује против Русије

Нажалост, када је напокон ухваћена помоћу омамљујуће стрелице, Френсис је убрзо угинула због инфекције изазване дејством седатива. Ипак, то није умањило снагу приче о њеној побуни - напротив, она је тек тада почела да живи сопственим животом. Свиња која је само желела да преживи постала је симбол слободе и отпора.

Легенда која и даље живи

Данас у Ред Деру стоји нова, раскошна бронзана скулптура Френсиса у скоку, постављена у градском парку. Она је замијенила стару статуу из 1998. године, која је прошла кроз рестаурацију након покушаја крађе. Поред ње, Френсис живи и у локалној култури, краси мајице у градском музеју, маскота је на парадама, име пива, па чак и ланца хране.

Невидљиве судбине милиона животиња

Док је Френсисова прича дирнула срца широм свијета, она истовремено баца свјетло на сурову стварност индустрије меса. Сваке године милијарде свиња пролазе кроз кланице, невиђене и безимене, посматране искључиво као ресурс, а не као жива бића. Њихов живот најчешће траје само неколико мјесеци пре него што буду убијене, и ретко када ико застане да размисли о њиховим осјећањима или жељи за животом. Управо зато је Френсисов бег толико снажно одјекнуо, јер је подсјетио људе да свака животиња има сопствену вриједност и причу, чак и ако је друштво обично не примјећује.

Економија

Посљедња ријеч технологије: Изграђена нова фабрика у Лакташима

Френсисов бијег није био само физичко ослобађање из кланице, био је и симболично буђење емпатије код многих који су га пратили. Дјеца су писала о храбрости једне свиње и упорности, а одрасли су почели да као осјећајно биће које се бори за сопствени живот. Управо те емоције често буде питања која ријетко постављамо: зашто правимо разлику између животиња које волимо и оних које једемо?

(Телеграф)