Petnaestogodišnja Mirnesa je trener bikova bodača: Neka d‌jeca me zezaju, ali ja radim što volim

Крај школе

Завршава Основну школу „15. април“ Добој-Какањ ове године, а још се двоуми коју ће средњу уписати, да ли у Зеници или у Какњу, како не би морала отићи и оставити и родитеље и своје бикове, посебно Кобру.

- Учим навече претежно или ујутру, ако сам друга смјена. Кад завршим све обавезе, учим прије школе – рекла је млада Мирнеса.

Њена мајка је недавно била 17 дана у болници с братом, а Мирнеса се бринула о свему, и баби, и животињама на селу и млађим сестрама.

Док је другарице подржавају, не крије да има оних д‌јевојчица које је зезају.

- Али ја радим оно што волим, не обраћам пажњу на њих – рекла је.

Не бјежи

А како се створила та љубав према животињама...

- Увијек смо имали неке животиње, говеда. И раније смо имали бикове, тако сам навикла уз њих. Кобру тренирам сваки други или трећи дан. Ујутру рано. Када је љето, идемо навечер када захлади. Неће се отети, ни бјежати. Слуша ме, навикао је на мене. Дође ми као најбољи пријатељ – рекла је Јунузовић.

Каже како се некад уплаши да се Кобра неће повриједити, али до сада није.

У школи се нико не бави овим, рекла је Мирнеса.