Šok na najhladnijem mjestu svijeta: Ljudi umiru, ali sahrana nema

Популаран међу туристима

Лонгјербијен је 1906. године основао амерички рударски магнат Џон Монро Лонгјер, по којем је добио име. Током Другог свјетског рата је срушен од стране Нијемаца, али је касније обновљен. Нуди широку понуду активности и установа, међу којима су затворени базени, спортске дворане, трговине, црква, три хотела, као и универзитетски центар.

Уз то, његова позиција и занимљивости чине га једном од пожељнијих туристичких одредишта у Норвешкој. Ипак, младог јутјубера су највише заинтересовали локални закони.

Нема класичних сахрана

У прошлости је, наиме, тумачено да је овдје “умирање забрањено”?! Признаћете да информација звучи бизарно, па су својевремено реаговали и представници власти.

"То је погрешно тумачење. Људи у Лонгјербијен умиру, али се класичне сахране не организују," објашњено је.

Сајмон Вилсон је упитао свог домаћина Маркуса да му детаљније објасни шта то значи за локално становништво, преноси Мирор.

“Наравно да је било случајева да људи умиру овдје, али генерално, ако је неко престар или не може да се брине о себи, сели се у друге дијелове земље. Немамо старачки дом, или дом за пензионере," казао је он.

Проблем су ниске температуре

Јутјубер је сазнао да јединствени прописи о сахрањивању постоје од 1950-их. Дакле, умирање у Лонгјербијену није забрањено, али не постоје опције за класичну сахрану.

Зашто је тако? Температуре у овом подручју достижу -20 степени Целзијуса. Због дубоког пермафроста, како се објашњава, закопана тијела остају сачувана, односно не распадају се. Током 1950-их је откривено да се нису распала ни тијела особа преминулих од шпанског грипа, а покопаних 1917. године. Ово је забринуло научнике, јер је постојала шанса да вирус преживи на ниским температурама.

Све уз дозволу власти

Све звучи као заплет неког хорор филма, али срећом није било проблема. Ипак, како би се избјегле потенцијалне посљедице болесни и стари се превозе у друге дијелове Норвешке како би тамо провели посљедње дане. Њихов пепео касније је могуће вратити у Лонгјербијен (уз дозволу власти), смјестити у урну и покопати.

(Телеграф)