Trik brojnih trgovaca zbog kojeg ćete proći skuplje prilikom kupovine

Без уштеде

Међутим, опсежно истраживање које су спровели професори Данијел Ливај и Авичај Снир, на основу вишегодишњих података прикупљених из америчких продавница, открило је да потрошачи, када купују артикле чија се цијена завршава са 9, не само да нису уштедјели тај један цент — него су робу у просјеку преплатили 18 одсто у односу на сличне артикле с „нормалним цијенама“.

Анализирали су цијене свега — од сирева, преко грицкалица и сокова, конзервираних супа, детерџената, до тоалет папира и шампона, и закључак је да када се цијена робе заврши са девет, по правилу је скупља од робе која има цијену без те цифре.

У случају одређених намирница разлике су упадљиве. На примјер, сокови чија се цијена завршава са девет су у просјеку 43 одсто скупљи од сокова без те цифре на крају, тоалет папир је скупљи за 35 одсто, бомбоне 28 одсто, папирни убруси 23 и сапуни 22,6 одсто.

Нико не зна кад је и зашто у трговину уведена та пракса да се цијене завршавају на 9, али слична је тактика откривена још у рекламама за „Мејси“ из 1880. године, у којима су поједини артикли коштали 1,99 и били рекламирани као одлична прилика.

Истраживања данас показују да су међу цијенама које се завршавају са девет најчешће 9,99, затим 9, па 9,95 и 4,99.

Психолошки трик

Многи се питају зашто се данас уопште инсистира на пракси оваквог изражавања цијена кад потрошачи јако добро знају да с том једном паром или центом неће значајно уштедјети и да је ријеч о психолошком трику. Једно од образложења јесте да потрошачи цијене читају с лијева на десно, па кад је цијена изражена као 9,99 уместо 10, утисак је да се заправо штеди цијели долар умјесто тек једног цента.

Нека друга истраживања показују како трговци цијене заокружују на 99 у случајевима кад нешто поскупљују како би минимизовали ударац на потрошаче док код појефтињења производа иду на неке друге цифре.