Da li je zaista štetno jesti med metalnom kašikom?

Али сва ова правила нису увијек поткријепљена чињеницама. А једна од најупорнијих је управо ова: да метална кашика уништава мед.

Мит или истина? Вријеме за размишљање

Идеја да метал штети меду заснива се на идеји да кисели мед изазива реакцију са металом. Речено је да то утиче на његов укус, састав и љековита дејства. Звучи логично док се не постави једноставно питање – цијели процес прераде меда се ослања на употребу металног прибора.

Од преливања меда из саћа, преко складиштења, до анализе – све се ради уз помоћ метала. Машине за центрифуге, резервоари, мерне сонде, све је од метала. И мед због тога не губи својства.

Да је контакт са металом заиста толико штетан, онда би сав мед изгубио вриједност на свом путу од пчеле до тегле. Па, управо је супротно.

Шта се заиста дешава ако се користи метална кашика за мед?

Ништа фатално. У ствари, баш ништа. Метална кашика, посебно она од нерђајућег челика, не изазива никакву реакцију. Мед остаје такав какав јесте – сладак, густ, богат и пун природних састојака. Оно што заиста може да промијени је неправилно складиштење, свјетлост, топлота или влажност. Али не кашику.

Ако се мед брзо потроши или умијеша у топли чај, он нема времена ни да „реагује” са металом. А чак и да га има, за било какве промјене би били потребни потпуно другачији услови – продужени контакт, погрешан метал и још много тога.

Дрвена кашика? Симбол, а не неопходност

Истина је једноставна: дрвена кашика је више обичај него потреба. Има свој шарм, можда сјећање на стара времена, рустикалну топлину коју метал не нуди. Али функционално гледано – није неопходно. Ако више волите металну кашику, можете је користити без бриге. Тело неће примјетити разлику, а мед ће остати баш онакав какав треба да буде.

Нека мед остане оно што јесте – без обзира на кашику

Мед остаје здрав, аутентичан и јак, без обзира да ли се хватао челичном, сребрном или бакарном кашиком. Важно је само уживати свјесно, полако и са радошћу.