Hoćemo li ikada dobiti vakcinu protiv Alchajmerove bolesti? Stručnjaci otkrivaju da ima nade

Kako bi to moglo da funkcioniše?

Klasične vakcine, poput onih protiv gripa, unose mali dio virusa u organizam, imuni sistem ga prepoznaje kao strano tijelo i stvara odbrambene ćelije koje kasnije mogu da unište pravi virus ako dospje u tijelo. Kod Alchajmerove bolesti problem nisu virusi, već nakupljanje molekula poput amiloid-beta i tau proteina u mozgu, koji vremenom oštećuju moždane ćelije.

Trenutno je u toku devet kliničkih ispitivanja vakcina za Alchajmerovu bolest. Svi obuhvataju pacijente sa blagim oblikom bolesti ili sa predstadijumom, tzv. blagim kognitivnim oštećenjem. Cilj je da se podstakne imuni sistem da ukloni nakupljene naslage amiloida ili tau proteina. Većina vakcina se daje in‌jekcijama, dok jedna, koju ispituju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, koristi sprej za nos. Ipak, proći će još nekoliko godina prije nego što se bude znalo da li će ova strategija zaista funkcionisati.

Razlozi za skeptičnost

Jedan od razloga za skeptičnost jeste to što nakupljanje amiloida i tau proteina počinje decenijama prije nego što se pojave prvi simptomi. Zbog toga vakcine možda neće biti dovoljno efikasne kod osoba koje već imaju razvijene tegobe. Srećom, danas postoje novi testovi kojima se mogu identifikovati mlađe osobe kod kojih je proces nakupljanja proteina tek počeo. Vakcinacija upravo u toj fazi teoretski bi mogla da pruži najbolji efekat.

Pored toga, postoji i drugačiji pristup i sve je više dokaza da određene infekcije mozga u mlađem dobu, posebno one koje dugo tinjaju u niskom intenzitetu, mogu da podstaknu prekomjerno stvaranje amiloid-beta proteina i time povećaju rizik od Alchajmerove bolesti. Ako bi vakcine mogle da spriječe takve infekcije, možda bi i rizik od bolesti bio smanjen. Takođe, razvijaju se i ideje o terapijama koje bi smanjile hroničnu upalu izazvanu tim infekcijama, čak i bez direktnog uklanjanja samog uzročnika.

Trebalo bi naglasiti da je sve ovo još uvijek u domenu teorije i da nije dokazano. Čak i ako se pokaže da vakcine djeluju, biće potrebne decenije da se to potvrdi, jer je i sama bolest takva, razvija se sporo i traje dugo. Ipak, s obzirom na razorne posledice koje ostavlja, naučnici smatraju da vrijedi pokušavati na svim frontovima.

(Harvard/Kurir)