Ispovijest muškarca zaraženog HIV-om: Prošao sam agoniju

"ХИВ никада није био нешто што ме се тицало, до прије годину дана, када сам добио позитиван резултат теста. Многи ће мислити да је то био јако тежак тренутак, али мени је уствари лакнуло. Скоро годину дана прије тога сам ишао од љекара до травара и потрошио новца за један добар полован ауто. Нисам имао не знам какве симптоме. Мало грозница, па се онда смири, па пролив, па умор, па проблеми на кожи...Видим да нешто није у реду са мном, а не знам шта. Хтио сам да сазнам, али нисам знао одакле да кренем са претрагама. Након неколико мјесеци имао сам пуну фасциклу љекарских извјештаја, упута, снимака, анализа... Више нисам био сигуран хоће ли ми неко више рећи шта ми је“, прича за портал Здравље.Курир.рс младић који је пристао да подијели своју причу под условом да му се открива идентитет, преноси Курир.

Плашио сам се да сам у незнању и ја некога заразио

Њему је, каже, једног јутра на Фејсбук профилу излетио текст исповијести младића који је био на Тајланду, имао тамо секс без кондома, и послије неколико година добио је исте симптоме.

"Ја нисам много путовао, нити сам често мијењао партнерке, али сам због посла често ишао за Русију, и тамо сам једно време живио са једном женом. Одмах истог дана сам отишао у Завод за јавно здравље у Деспота Стефана да се тестирам. Сада да ме питате шта смо разговарали и које сам савјете добио, не знам, ваљда се од тог стреса ничег не сјећам, само знам да ми је разговор много пријао и да ме је докторка Биља смирила. Када сам сутрадан добио позитиван резултат, лакнуло ми је, али ми је била мучна помисао да сам ја можда, не дај Боже, то још некоме пренио“, прича он.

Након четири мјесеца терапије више немам вирус у крви

Докторка га је тада повезала са једним момком из Потента - Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље.

"Отишли смо одмах на кафу, дуго смо причали о животу са ХИВ-ом и лијечењу, а сутрадан смо се заједно упутили на Клинику за инфективне и тропске болести. Тамо су ме дочекале предивна старија медицинска сестра и докторка која ми је пришла са огромним разумијевањем. Испоставило се да сам у касној фази, да ми је имунитет јако ослабио, али је докторка тврдила да ће све бити у реду. Тако је и било, послије четири мјесеца терапије на контроли је утврђено да више немам вирус у крви и да више нисам заразан. Раније сам мислио да када неко има ХИВ, то је то, да до краја живота мораш да штитиш друге од себе. Испоставило се да то није тако и да ћу уз помоћ ове терапије моћи да имам дјецу“, каже он.

Од кад се лијечи и узима једну таблету сваког дана - живот му се полако вратио у нормалу.

"Можда бих се више затворио у себе да нисам срео дивне љекаре и тог момка који ми је пружио подршку и био ту за мене у свакој ситуацији. Најтеже ми је било да јавим својим бившим партнеркама и тој жени да се тестира. Тада сам сазнао да је она у међувремену сазнала да има ХИВ, али ми није јавила. Да јесте, не бих прошао кроз сву ову муку. Надам се да ће ова моја прича подстаћи неког да се тестира и да је мени то, колико год то звучало невјероватно, било пријатно искуство. Ослободило ме терета и дало шансу за изљечење“, додаје.

Према посљедњим статистикама Института за јавно здравље 'Др Милан Јовановић Батут', у Србији тренутно живи око 3.200 људи са ХИВ инфекцијом, али нажалост претпоставља се да је ту још негдје између 500 и 1.200 особа које не знају за свој ХИВ статус.