Na koga vrućina najviše utiče?

Станетићева је рекла да се пацијенти највише јављају због малаксалости, вртоглавице или краткотрајног губитка свијести, те главобоље које могу да буду удружене са мучнином и повраћањем, отежаним дисањем, убрзаним пулсом, опекотинама коже и различитим алергијама.

- Врућина може да буде узрок наведених тегоба због ширења крвних судова и посљедичног пада крвног притиска, дехидратације, хипогликемије или поремећаја електролитне равнотеже у организму - навела је Станетићева.

Топлотни удар може да буде фаталан

Према њеним ријечима, у амбуланте породичне медицине и Службу хитне медицинске помоћи због посљедица високе температуре чешће се јављају пацијенти обољели од хроничних болести због погоршања основне болести.

Станетићева савјетује грађанима, посебно хроничним болесницима, да избјегавају боравак на отвореном од 10.00 до 17.00 часова, алкохол, заслађене и газиране сокове, те масну и зачињену храну.

Она је препоручила довољне количине течности, те лаганију исхрану са више свјежег воћа и поврћа.

Одјећа треба да буде од природних материјала, свијетлијих боја, комотна, а главу треба заштитити шеширима, а обавезно је ношење сунчаних наочара.