Nije do posla, do ekrana je: Kako nam tehnologija iscrpljuje mozak

Такав стални ток прекида и прелаза између мисли и апликација исцрпљује мозак јер није еволутивно прилагођен брзом пребацивању фокуса са једног на друго. Док физички умор можемо лако осјетити, ментални се нагомилава непримјетно, све док не почне да нам омета живот.

Савјети

Изгледаће као нов! Ово је најбољи трик за чишћење екрана телевизора

Стручњаци истичу три главна извора овог менталног замора: Први је пребацивање између дигиталних алата и апликација. На примјер, прелазак са једне платформе за видео конференције на другу захтјева прилагођавање различитим интерфејсима и корацима. Иако сви алати дјелују слично, сваки прелазак захтјева мали додатни ментални напор који се временом накупља и исцрпљује нас.

Други тип је пребацивање између дигиталних задатака. На примјер, када нас нешто прекине у раду на једном програму, мозак мора да "искључи" фокус за тај задатак и поново се ангажује на другом. То захтјева значајан когнитивни напор, а сваки прекид нам троши енергију и повећава умор.

Здравље

Како се синдром сагоријевања на послу може одразити на ваше здравље

Трећи тип је пребацивање између различитих области живота. Било да је ријеч о порукама из школе, позивима за кућне поправке, дигиталним банкарством или другим приватним обавезама, такви прекиди нам потпуно ремете концентрацију. Ово је посебно исцрпљујуће јер није само технички, већ и емоционално захтјеван задатак.

Поред тога, друштвене мреже додатно појачавају замор. Оне истовремено троше нашу пажњу, захтјевају да непрестано доносимо закључке на основу непотпуних информација и изазивају емоционалне реакције. Постајемо љубоморни, фрустрирани или незадовољни када гледамо туђе објаве или читамо узнемирујуће вијести.

Иако технологија више није нешто чега се можемо одрећи, можемо да је користимо паметније - тако да ради за нас, а не против нас. Када смо у канцеларији, спонтани разговори и физичко кретање нам дају кратак предах, али код куће тога често нема, па морамо свјесно да правимо паузе од екрана, било да завршавамо обавезе или само гледамо садржај на друштвеним мрежама, преноси Си-Ен-Ен.

Здравље

Технике за смањење стреса без лијекова

Мање пребацивања између алата, мање паралелних задатака и више фокусираних периода рада омогућавају мозгу да се одмори и сачува енергију. Преласци с једних програма на друге су неминовни, али можемо бирати како ћемо их распоредити и сачувати енергију, преноси РТ Балкан.