Zašto nam se jedu slatkiši odmah nakon obroka

Уживате у томе, радујете се томе, али се у исто вријеме осјећате помало у власништву жудње. Прилично сте сигурни да превише шећера није у реду.

Када се шећер метаболизира, он активира центре награђивања у нашем мозгу, ослобађајући опиоиде и допамин, и пружа нам задовољство, помажући нашем мозгу да буде мотивисан да понови ту навику.

Ово је уграђени механизам преживљавања који нам помаже да одаберемо слатко од горког, што је у многим случајевима у дивљини значило сигурно у односу на токсично. Пожељети слатко након оброка може бити из разних разлога.

Навика

Наш мозак је програмиран да буде на аутопилоту што је више могуће како би се спријечио непотребан напор. Дио мозга одговоран за активно доношење одлука и сложено размишљање је префронтални кортекс. Дио мозга одговоран за навике су базални ганглији.

Када је наш церебрални кортекс током дана оптерећен типичном модерном културом и каријерама, базални ганглији преузимају власт, а ми се ослањамо на своје навике како бисмо се одморили од доношења одлука. Ако имате практичан приступ слаткишима у вашој кући или на радном мјесту, ваши базални ганглији могу вас једноставно довести до тих лаких калорија изнова и изнова.

Не једете довољно

Ваш хормон глади, грелин, ће вам дати до знања ако нисте појели довољно хране. А када ваш грелин није утишан хормоном ситости, слаткиши и храна богата калоријама након вечере постају много привлачнији, поготово ако већ имате прекомјерну тежину или гојазност.

Пребрзо једете

Када завршите с оброком у року од неколико минута, управо сте ограничили властито искуство ужитка у јелу. Такође ћете се осјећати гладније након тог 10-минутног оброка него да вам је за исти оброк требало 30 минута.

Већина онога што једемо заснива се на нашем чулу мириса, а када "удахнемо" храну, не узимамо довољно времена да удахнемо све ароме. То ограничава нашу способност да уживамо у храни и уживамо у искуству једења, преноси Кликс.

Једете превише угљикохидрата

Једноставни угљикохидрати и они с високим гликемијским индексом и оптерећењем брзо се пробављају и нагло повећавају шећер у крви, узрокујући да гуштерача испумпа инзулин, што на крају узрокује пад шећера у крви.

Примјери једноставних угљикохидрата укључују храну на бази бијелог брашна, пецива, десерте, слаткише, сокове. Неки људи су осјетљивији на ове промјене шећера у крви, посебно они који су предијабетичари или дијабетичари, због чега се осјећате слабо, дрхтаво, мучнино или уморно. Ово вас шаље у потрагу за нечим, односно заслађеном храном, како бисте се у том тренутку осјећали "боље".