Zbog opakog virusa 72 godine živio nepokretan i zarobljen u "čeličnim plućima"

Пол Александер је имао само шест година када је оболео од полиомијелитиса, или дечје парализе, због чега је остао парализован од врата надоле. Када се у љето 1952. године пожалио да му је лоше, његова мајка је одмах знала о чему је ријеч. Убрзо му је и званично дијагностификована дјечја парализа.

Како болнице више нису могле да приме све заражене, медицинско особље је његову мајку посавјетовало да покуша сама да га излијечи код куће. Међутим, након петог дана, тадашњи шестогодишњак је изгубио све моторичке функције и способност дисања. Убрзо је смјештен у "гвоздена (челична) плућа". Наредне 72 године, ова неинвазивна механичка вентилација је за њега значила не само живот, већ и дом, а развио је и нови начин дисања, који назива "жабље дисање".

Захваљујући овој врсти дисања, могао је да проведе неко време ван гвоздене структуре. Ова вјештачка плућа, заправо су вентилатор који подсјећа на метални ковчег, захтијевају да пацијент лежи у њима док му је уређај чврсто стегнут око врата.

Србија

Вјенчаница се запалила током првог плеса: Трагедија на свадби избјенута ''за длаку''

Уређај функционише тако да вакуум механички увлачи ваздух у плућа пацијента чији су нервни систем и респираторне функције уништене полиомијелитисом. Док су били у болници, доктори су покушавали да обуче Пола да самостално дише, али није могао да проведе много времена ван гвоздених плућа јер би одмах поплавио и онесвијестио се.

Међутим, Пол је на крају успио да увјежбава начин да унесе мало ваздуха у плућа. Он то назива "жабље дисање", а техника је прилично исцрпљујућа. Такво дисање, такође познато као глософарингеално дисање, подразумијева гутање ваздуха, који затим у малој количини стиже до плућа.

Република Српска

Тржиште рада "вапи" за занатлијама, а заинтересованост младих и даље на ниском нивоу

Полов физиотерапеут, госпођа Саливан, помогла му је да савлада технику. Да би га охрабрила, рекла му је да ће добити штене ако може да дише три минута без вентилатора. Полу је требало годину дана да усаврши технику, али је на крају добио штене и дао му име Џинџер.

Када је био у стању да самостално дише дужи временски период, могао је на кратко да изађе из механичких плућа, а затим изађе на трем, па чак и у двориште.

Иако је морао да спава у гвозденим плућима, он је током дана успијевао да све више времена проводи напољу, па се упуштао у нове подухвате. Тако је када је имао 21 годину постао прва особа у Даласу која је завршила средњу школу, а да није физички похађала ни један час. Након средње школе, примљен је на правни факултет у Остину у Тексасу. Пол се преселио у студентски дом и унајмио његоватељицу да му помогне.

Сцена

Филип Живојиновић је замало пред олтар стао са овом познатом манекенком

"Када сам уписао факултет, били су ужаснути идејом да ћу понијети своја гвоздена плућа. Али ипак сам то урадио, ставио плућа у своју собу и живео у кући са својим гвозденим плућ́има."

На крају је остварио свој сан да постане адвокат и заступа клијенте обучен у фино троделно одјело, а да би своје парализовано тело држао у усправном положају, користио је специјална инвалидска колица. Током свог живота возио се у авиону, заљубио се, молио се у цркви, био на мору, па чак и посјећивао и стриптиз клуб. Бавио се и активизмом за права особа са инвалидитетом, а написао је и мемоаре "Три минута за пса: Мој живот у гвозденим плућима".

На питање новинара како проводи дане, Пол је 2018. године рекао:

"Радим све што и нормалан свијет - кад се пробудим, оперу ми зубе, доручкујем, обријем се и умијем, читам, гледам ТВ и сликам."

Пол је био један од посљедњих људи на свијету који су живјели у гвозденим плућима.. Надживио је и родитеље и брата, па чак и прва плућа, која су почела да пуштају ваздух 2015. године.

Друштво

„Региструј оружје без санкције“ у Добоју

У интервјуу који је дао документаристи Мичу Самерсу 2020. године, рекао је да никада није одустао од себе, упркос свим околностима. Упркос својој борби, труди се да ужива у сваком дану и често истиче како је заправо имао среће јер је преживео врхунац епидемије дјечије парализе.

"Никада нисам одустао и никада нећу", тврди и додаје да већ деценијама покушава младима да покаже како је све што пожеле заиста и оствариво.

"Без обзира одакле сте, каквог сте поријекла или изазова са којима се суочавате, заиста можете све. Само се морате одлучити за то и напорно радити", рекао је.

Република Српска

Прекинут штрајк радника у Шумском газдинству "Оштрељ-Дринић"

Међутим, Пол се увијек плашити да би се дјечја парализа, "демон" који га је замало убио, могао да се врати.

"Видим да су болнице поново преплављене жртвама дјечије парализе. Кажем љекарима да ће бити још једне епидемије. Не вјерују ми", рекао је својевремено.

Полиовирус, који изазива акутну инфективну болест Полиомијелитис, је средином 20. вијека заразио десетине хиљада људи, а од њега је сваке године умирало хиљаде људи. У САД није било новог случаја од 1979. године, а 2000. године Светска здравствена организација прогласила је читаву Америку и регион западног Пацифика слободним од полиомијелитиса. Тренутно се вирус појављује у само три земље: Авганистану, Нигерији и Пакистану.

(Курир)