Sin Kristijana Golubovića i Kristine Spalević, Kosta, završio je u bolnici u Hrvatskoj.
Tim povodom se oglasila Kristina na Instagramu i otkrila kroz kakav pakao su prošli taj dan kada je došlo do nezgode u kojoj je mali Kosta posjekao ruku.
– Dobro jutro narode, već par dana sam htjela da vam snimim ovaj stori, međutim nije mi se dalo, bili smo na odmoru koji je više bio umor nego odmor. Htjela sam sa vama da podijelim moje iskustvo u splitskoj bolnici, odnosno to je hitna pomoć u Splitu, ali, eto, krenuću od početka. Samo za one koji su se zabrinuli da kažem da je sada sve u redu, Kosta nam je rasjekao ruku i imali smo interesantne situacije koje želim da podijelim sa vama – započela je priču Kristina.
– Kosta nam je na moru bukvalno poludio, nismo mogli da ga zaustavimo, da ga stignemo. Smršali smo po 5 kilograma, što je jedina dobra stvar u ovoj situaciji. Otišli smo na plažu, sjeli smo u kafić pored i on je uzeo staklenu činiju iz koje pas pio vodu i bukvalno to je jedna milisekunda, bacio je, međutim, onaj dio najveći mu je ostao u ruci i rasjekao se, i to se dobro rasjekao. Ima tri kopče, ali čak mu je jedna falila koliko mogu da primijetim. Nisam to odmah uspjela da vidim jer sam bila u šoku i naravno uplašila sam se i tako dalje. I bili smo u jedno mjesto u Hrvatskoj, Mimice se zove. Otišli smo tamo, međutim, odmah su nam rekli da nemaju igle, da ne mogu da urade intervenciju – objasnila je Kristina, pa nastavila:
– Dakle, rekli su da oni ne mogu da urade tu intervenciju, da nemaju materijal i da moramo da idemo u Split, koji je prilično udaljen za nekog ko je povrijeđen. Hajde, ovo nije bila neka baš strašna situacija, ali svakako, djetetu se hladi rana. Inače, čula sam da u 90% slučajeva, tu kad dođete u hitnu pomoć, da vas šalju za Split. Kad smo stigli u Split, došli smo na šalter. Inače, bila je nenormalna gužva jer je bila neka utakmica. Trebalo nam je pa, gotovo sat vremena. Dijete u šoku, mi u šoku, katastrofa. Na šalteru su uzeli podatke i rekli su nam da se ljudi prozivaju po prioritetu. Iskreno, ne potcenjujem ničije povrede, niti bilo šta drugo, ali nisam vidjela nikoga da je bio nešto ekstremno povrijeđen. Da je važniji od malog djeteta do godinu i po dana, ali dobro – rekla je Kristina.
– Odmah nam je naglašeno da moramo da platimo. Iz tog prvog hodnika su nas prozvali poslije nekih dva desetak minuta da pređemo dalje, da idemo na pregled. Međutim, tu smo došli u drugi hodnik u kom je takođe bila katastrofalna gužva. Pa smo tu čekali nekih desetak minuta. Doktorka ga je pregledala i ona je potvrdila da je potrebno ušivanje. I rekla nam je da izađemo ispred ordinacije da sačekamo malo. Čekala sam dva sata. Ali jednostavno ja nikoga nisam vidjela da kuka, da je krvav ili tako nešto. Jedan čovjek je imao zavijen prst. Ostali su bili neki stari ljudi. Međutim, Kosta je počeo poslije nekih pola sata užasno da histeriše i plače. Dijete je to nenormalno boljelo. Boljela je i mene mnogo manja posjekotina – otkrila je Kristijanova žena.
– Taj plače i histerija su trajali sigurno neke 40 minuta, a onda je medicinski tehničar izašao i pitao me da li moj dijete mora baš toliko da plače, kako on ne može da čuje druge pacijenta od mog djeteta. Bukvalno sam ostala u šoku, vjerovatno bih odreagovala baš loše, odnosno onako kako treba, ali sam mu rekla pa izvinite molim vas, ja bih zaista voljela da ste vi sanirali njegovu ranu za koju je potrebno 5 minuta posla, da se dijete ne maltretira, da mu se rana ne hladi i da ne čekamo ovdje. Imam bebu od četiri mjeseca u kolima na 35-40 stepeni, vjerujte mi ja bih voljela da mi dijete ne plače. Ništa, on se okrenuo i otišao. Narednih pola sata se i dalje ništa nije dešavalo, dijete je na kraju od plača zaspalo.
– Došla sam do medicinske sestre i rekla sam, molim vas, šta se dešava, da li će neko doći. Ovo je više stvarno postalo neizdrživo. I rekla sam, dijete će mi dobiti fras od plača, tako nešto sam rekla. I ona mi je rekla, onako bezobrazno, čekaju i drugi. Kao, evo vidite i ovo dijete čeka, pa ništa. Pogledala sam dijete koje leži, koje ima 13 godina, 13-14 godina, koje je uganulo nogu, koje je svjesno i kome možete da objasnite nešto. A djetetu od godinu i po dana ne možete da objasnite ništa. I rekla mi je onako, baš bezobrazno, kao, ne znam šta vam znači to fras, kao, ili možete mi kažete na hrvatskom. Izvinila sam joj se, što mi se ugasio telefon, pa ne mogu da ukucam na gugl prevodiocu da joj prevedem. Mislim, žao mi je. Poslije nekih dvadesetak minuta konačno smo došli na red – ispričala je Kristina, pa dodala:
Kristina: “Dijete je primljeno na ušivanje”
– Dijete je primljeno na ušivanje, bilo mi je nenormalno teško zato što je, da skratim, bilo mi je nenormalno teško, to moje dijete. Još je zaspao, kao što sam rekla, u jednom momentu od plača i probudilo ga je bušenje iglom i sječenje kože i šta znam, mislim katastrofa, hajde, ne moram da vas zgražavam detaljima. Na svu sreću, to nije trajalo nešto dugo, izašli smo, naravno sve nam je regularno naplaćeno. Prvo sam se jako je pozitivno iznenadila izgledom same bolnice i očekivala sam da će i samo osoblje, odnosno zdravstveni radnici, da će biti bolji nego što su bili. Onako kakvi bi zdravstveni radnici trebalo da budu.
– U jednom momentu sam pitala jednu djevojku na šalteru da li postoji neka privatna bolnica, da ga odvedem tamo jer je to više postalo neizdrživo. Ona mi je rekla da takva bolnica ne postoji. Еto, kad se čovjeku u životu dešavaju maleri, jednostavno nikada u životu nisam na bilo kakav put krenula bez osiguranja. Ovog puta sam to uradila. Kada je najmanje trebalo to da uradim, kada imam djecu, eto, to je neka moja greška da kažem, ali svakako ne mogu da vjerujem da djeca zaslužuju takav tretman. I moram da kažem da su svi ljudi u čekaonici bili predivni, da mi je ta žena koja je bila sa sinom, koja je uganuo nogu, prišla, ponudila mi da ode da kupi vodu nešto jer smo sedeli predugo tu. Druge dvije starije žene su bile predivne. Rekle su da su čule kad je medicinski tehničar rekao da li dijete može da prestane da plače, da li mora u stvari toliko da plače. Žene su bile u šoku. I same su se pitale zašto dijete nije primljeno odmah jer nije postojao nikakav toliko težak slučaj da bude prioritet iznad djeteta, tako da je to katastrofa. Kosta je sad u redu, bio je u redu i poslije toga. Sve je prošlo, hvala Bogu – objasnila je Kristina Spalević, prenosi Blic.
