Evropski sud presudio: Kovačević nije žrtva

Европски суд прозрео је суштину апелације Ковачевића: циљ није био заштитити угроженог грађанина Федерације који није могао да бира српског члана Предсједништва или делегате у Дому народа БиХ. Циљ је био препаковати Устав БиХ на подешавања унитаристричке платформе странака чији се политичари маскирају у грађанска одијела већ тридесет година не бирајући прилике за битке да Босна буде земља „један човјек, један глас“ – у преводу, бошњачка, босанска или муслиманска држава, како коме одговара у датом моменту. И, за једну судску одлуку, то се није могло јасније написати.

"Уколико се подносилац жали на немогућност учешћа у изборном процесу у другом ентитету и позива на то да изборни систем треба да функционише на основу једне изборне јединице, он у суштини оспорава основе изборног и уставног система који је на снази у Босни и Херцеговини као федералној држави, састављеној од два ентитета, умјесто да покреће питање стварне разлике у односу према двије различите групе бирача у остваривању права загарантованог Конвенцијом или домаћим законом", стоји у пресуди Европског суда за људска права.

Дебакл Славена Ковачевића, савјетника Жељка Комшића, држављанина БиХ, али и држављанина Хрватске који је то покушао да прећути у једном од најбизарнијих и најнепријатнијих процеса пред Судом у Стразбуру први је у БиХ коментарисао Хрват Давор Буноза, који се у случају Ковачевић борио да БиХ остане држава три конститутивна народа – у улози првог човјека бх. правосуђа, али и као припадник народа који сигурно није изабрао садашњег хрватског члана Предсједништва БиХ. У изјави за АТВ се захвалио заступници БиХ пред Судом у Стразбуру Моники Мијић на професионалности и доприносу и нагласио зашто БиХ и њени народи имају због чега да славе данашњи дан.

"Ми можемо рећи да сада Европски суд је дао до знања да овакво уставно устројство БиХ, дакле два ентитета и три конститутивна народа није противно европској конвенцији о људским правима. И у ранијим пресудама Европског суда, суд је указивао да морамо само осигурати свима право на кандидатуру, а не да укидамо ентитете или да укидамо темељно начело БиХ, начело конститутивности народа. Они су очигледно покушали да на неки чудан начин дођу до пресуде која би имала за посљедицу једну изборну јединицу и да фактички не постоје домови народа и са огромном већином та њихова платформа заправо је доживјела један фијаско на Европском суду и ја се доиста надам да ће ова одлука помоћи њима да ревидирају своје ставове и да схвате да је то погрешно", каже министар правде БиХ Давор Буноза.

Контактирали смо и Славена Ковачевића како бисмо чули нешто више од онога што су, будући да су однос према Суду и странкама констатовали и у тексту пресуде, вјероватно у шоку слушале европске судије током овог процеса. Рекао нам је да неће давати изјаве док његов правни тим добро не изучи пресуду. Ни Жељко Комшић данас није могао да нам одговори на питања јер је на путу, али он је фрустрације по овом питању прије пет дана већ просуо на слушалице свјетским лидерима у сали Генералне скупштине Уједињених нација. Прије три дана врло слично и сличним ријечима учинила је и професорица с Универзитета у Глазгову, гостујући на сеанси лијеве хемисфере сарајевског мозга - „Круга 99“. И она је испрозивала и БиХ, и Хрватску и високог представника у процесу „Ковачевић против БиХ“.

"Његов аргумент, аргумент високог представника, је да би промјена устава у овом тренутку довела до повећања политичких немира у крхком сигурносном тренутку у Босни. Али то је иронично, јер су немири експоненцијално порасли откако је овај високи представник дошао. Дакле, жалба босанске владе је ефективно имала подршку двије 'треће стране' које су наводно биле непристрасне", каже Карол Хоџ, професор политикологије на Универзитету у Глазгову.

Једини судија који је гласао против одлуке Суда којом се одбацује апелација Славена Ковачевића је судија - из Сарајева. Фарис Вехабовић је истакао своје, како је написао, скромно мишљење да је пресуда велика грешка која би могла да засјени несумњиви углед Суда и велика достигнућа из прошлости, те да она показује превише формалистички приступ који не служи никаквој сврси у заштити људских права у Европи. И тако даље. Вехабовић је давно, чак и прије него што је апелација Ковачевића допутовала до истока Француске, био много јаснији у својим визијама о томе како треба да изгледа БиХ, односно – у којем смијеру треба да се примјењују сличне пресуде стразбурског суда.

"Прије свега не би требале постојати етничке одреднице, то је врло јасно речено у пресуди Европског суда...Значи нема Србин, Хрват, Бошњак...Нема Србин, Хрват Бошњак...Већ грађанин...", рекао је за Фејс телевизију Фарис Вехабовић, судија Европског суда за људска права 30. октобра 2021. године.

Покушао је Вехабовић тада да буде опрезан, па да каже како не треба да се укидају конститутивни народи, него само да се укину њихова посебна права у изборном процесу – на активној, и на пасивној страни. Уколико је још и за кога у БиХ потребан превод такве изјаве, ево га: конститутивни народи би имали право да се конституишу по кућама, док би Бошњаци у БиХ лагано могли да бирају сва три члана Предсједништва – ако би их тада уопште било троје, потом и све делегате у Дому народа, предсједника Републике Српске и тако даље, можда чак да попуне и цијелу Комисију за провођење референдума о Суду БиХ и Кристијану Шмиту. Ако би у таквом сценарију у БиХ уопште било потребе за овим посљедњим.у томе можда и лежи главни разлог што се у случају Ковачевић против БиХ са својим правним тимом борио за опстанак БиХ као државе два ентитета и три конститутивна народа.