Lani pokrivenost uvoza izvozom 305 odsto

Намјештај је у укупном извозу дрвног сектора прошле године учествовао са 43 одсто и износио је 657.175.594 КМ што је мање за 3,9 одсто него у 2022, а највише су се извозила дрвена и тапацирана сједала, намјештај за дневне собе и трпезарије, дрвени намјештај за спаваће собе, те остали дрвени намјештај.

Евидентан је пад извоза свих група производа у 2023. години, изузев дрвених монтажних кућа, истакли су из Спољнотрговинске коморе.

Из Коморе су навели да је око 86 одсто укупног извоза дрвне индустрије лани реализовано на топ 15 извозних тржишта, међу којима су Њемачка, Хрватска, Италија, Србија, Словенија, Аустрија, Холандија и Француска, као најзначајнији извозни партнери, те додају да се извозило и у Кину, Турску, Швајцарску, те Велику Британију.

Када је ријеч о увозу дрвног сектора, све групе производа оствариле су пад, осим намјештаја од дрвета, а највише се увозило из Хрватске, Србије, Аустрије, Пољске и Чешке.

Одлуком о привременој забрани извоза одређених шумских дрвних сортимената остварено је смањење извоза, што је довело до веће расположивости дрвних сортимената за домаћу привреду и знатног пада увоза производа шумарства, наглашено је из Коморе.

Плоче и фурнир забиљежили су пад вриједности, док је количински остварени увоз у 2022. и 2023. години готово исти, паркет и грађевинска столарија забиљежили су незнатан пад увоза у прошлој години у односу на претходну, док је увоз намјештаја од дрвета у благом порасту.

Из Спољнотрговинске коморе је наведено да дрвни сектор БиХ у просјеку учествује у извозу са 9,5 одсто, те да има дугогодишњу традицију у производњи и извозу.

- Дрвна индустрија БиХ има дугогодишње искуство у извозу производа виших фаза прераде у земље ЕУ и друга тржишта. То потврђују досадашњи извозни резултати, међународни сертификати које компаније посједују, те добијене престижне награде за дизајн и квалитет производа на међународним сајмовима - подсјетили су из Коморе.

Дрвна индустрија, како је наглашено, већ је препознатљива по извозу готових производа, углавном масивног намјештаја на бази домаће букве, што је чини конкурентном и мање зависном о увозу.

Из Спољнотрговинске коморе су истакли да се у БиХ у протеклом периоду у дрвопрерађивачкој индустрији развио значајан број произвођача финалних производа који имају довољно капацитета да у потпуности искористе постојање домаћих сировина.

Из ове коморе су навели да је у претходном периоду ниво потражње крајњих произвођача за сировином знатно већи него што им је тренутна расположивост сировина на домаћем тржишту.

- Узимајући у обзир, не само директне, већ и индиректне ефекте задржавања сировине за домаће дрвопрерађиваче, сматрамо да је оправдано увођење мјера забране за извоз сировине /обловине/, јер су ефекти вишеструко позитивни и значајни из више разлога - речено је у Коморе.

Неки од разлога су задржавање сировине за дрвопрерађиваче, те у овим изазовним временима одржавања конкурентне позиције извоза финалних производа од дрвета, а првенствено у сегменту извоза намјештаја на свјетској глобалној сцени.

- Сматрамо да у будућности мјера забране извоза сировине /обловине/ има економску оправданаост с циљем обезбјеђивања услова за заокружени производни процес у дрвопрерађивачкој индустрији и очувања конкурентности дрвне индустрије у сегменту полуфиналних и финалних производа од дрвета - истакли су из Спољнотрговинске коморе за Срну.

Из Коморе су навели и да ће компаније и у наредном периоду, због значајног раста цијена сировина и репроматеријала, морати усклађивати продајне цијене готових производа, водећи рачуна да буду конкурентне.

- Усљед поремећаја њемачког тржишта као главног извозног тржишта за домаће компаније и све већег пада наруџби, треба размишљати о освајању нових тржишта, како у ЕУ, тако и у другим земљама које нису њене чланице - закључили су из Спољнотрговинске коморе.