Muka koje su više od 1.300 dana proživljavali u Sarajevu čak i nakon potpisivanja Dejtona zauvijek će se sjećati i Slobodan Mrkajić. Za ATV priča da više od stotinu preživjelih logoraša traže pravni tim za pokretanje tužbe, a sve je kaže, krenulo iz udruženja u Australiji.
"Moram da istrajem, zato što sam to prošao, a ima tih ljudi još što su voljni, ne za parama, nego za istinom i da im se to barem na neki način nadoknadi. Nehumano zatvaranje mimo onog što su bili u zloglasnom logoru, a iz kojih razloga, to je naš stav, zato što spremani su za treće zemlje da ne bi imali svjedoka“, izjavio je Slobodan Mrkajić, Udruženje logoraša Sarajevsko-romanijske regije.
Rok za naplatu odštete ističe u junu naredne godine. Čak deset godina trajalo je suđenje sedmorici Bošnjaka između ostalog i za ilegalno zatvaranje Srba. U Republičkom centru za istraživanje rata navikli su da zločini počinjeni nad Srbima nemaju pravičan epilog pred Sudom BiH. Najgore je, kaže direktor Viktor Nuždić, što je za najsvirepije zločine izrečena kazna na 48 godina zatvora.
„Podatak od preko 20 smrtno stradalih logoraša govori u kakvim uslovima su bili srpski zatvorenici u logoru Silos. Istovremeno, ono što moramo napomenuti jeste da Sud BiH nije se uopšte udostojio da procesuira sve ove zločine s obzirom na to da je osuđeno samo sedam lica za ove zločine“, rekao je Viktor Nuždić, direktor Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica
U „Silosu“ su uglavnom bili zatvoreni civili sa područja Pazarića i Tarčina. Najmlađi među zatvorenicima tada je imao svega 14 godina. Logor će ostati upamćen kao jedan od tri najveća na području Federacije.
