Prazna prijetnja Komšića: NATO umjesto EUFOR-a u BiH teška priča

На прву је Комшић морао реаговати. Предсједник Српске Милорад Додик изјавио је да ће затражити од Русије да уложи вето у Савјету безбједности на продужење мисије Алтеа у БиХ. Одмах након тога, Додик је сједио са руским шефом дипломатије Сергејом Лавровом. Отуда и исхитреност Комшића да одговори на руску "пријетњу".

”Ви нама Русијом, ми вама НАТО-ом”

“Када гледамо Дејтонски мировни споразум и све оно што произилази из њега, у случају да се то деси, НАТО снаге добијају пуни мандат да оне замијене мисију Алтеа у БиХ. Да ли ће Русија играти на ту карту, поготово у контексту односа са САД, надајући се да ће Америка овдје интервенисати на начин да НАТО снаге не иду у БиХ, остаје да се види. Али, формално-правно, с аспекта међународног права, ствари стоје тако - ако није мисија Алтеа онда је НАТО”, рекао је Комшић.

Република Српска

Додик: Замолићу руске пријатеље да ставе вето!

Међутим, ово не одговара у потпуности стварном стању.

Дејтонски мировни споразум предвидио је присуство војних снага. На основу тога је Савјет безбједности дао мандат НАТО-у да распореди снаге. То је трајало до 2004. године када је НАТО формално окончао мисију СФОР, а мандат за стабилизацију пренио на ЕУ кроз мисију ЕУФОР Алтеа. Међутим, НАТО је задржао своје присуство кроз Штаб НАТО-а у Сарајеву. Њихова улога данас је савјетодавна и реформска (помоћ ОС БиХ итд.)

Повратак НАТО трупа умјесто ЕУФОР-а није нимало једноставан задатак. Правни траг постоји, али присилно враћање у БиХ не би имало легитимитет без формалне подршке. Ако би Русија уложила вето за мисију Алтеа, тешко да би и подржали долазак НАТО у УН-у.

"Изјава острашћена"

Формално, све би било пребачено на Предсједништво БиХ које једино може позвати стране снаге. Декан Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић сматра да би резултат гласања у Предсједништву БиХ био сувише компликован за такву изјаву Жељка Комшића.

”Та изјава је острашћена. Мислим да се господин Комшић не руководи реалним политичким стањем на терену. Уколико се мисија Алтеа повуче могуће је да Предсједништво затражи долазак НАТО снага, али ту је и српски члан који то неће прихватити. Онда знате процедуру. Госпођа Цвијановић је неколико пута била прегласана, затим би услиједила одлука о заштити националног интереса и онда засиједање НСРС. Потребна је двотрећинска већина да би она добила подршку”, поручује Ћеранић.

Како би се ствари одвијале тешко је предвидјети, имајући у виду дубоку политичку подијељеност када су у питању политичке партије из Српске, сматра Ћеранић. Он истиче да смо нејединство видјели на неким виталним интересима као што је предстојећи референдум и пријевремени избори у режији Кристијана Шмита.

БиХ

Буџет у старту осуђен на пропаст

”Оно што такође господин Комшић не жели да види је питање сагласности НАТО. Америка као најважнији фактор када су у питању одлуке НАТО пакта има свој политички курс који видимо из изјава Џеј Ди Венса и Доналда Трампа, гдје кажу да се САД неће мијешати у унутрашње ствари друге земље. Оне могу да интервенишу само кроз НАТО ако дође до поремећаја безбједносне ситуације”, поручује Ћеранић.

Он наглашава и да не треба заборавити веома важну политичку улогу Кине која се често не експонира, али су њени ставови у погледу подршке Дејтонском споразуму веома јасни.