Suljagićevo iživljavanje i mlake reakcije Zapada

Овакав начин изражавања и згрожавање због поштовања према невино настрадалима, јасно говори да Суљагић и њему слични у Сарајеву не желе суживот са Србима.

Емпатија, поштовање и разумијевање очигледно не станују у Сарајеву. Тамо годинама станују само мржња према Србима и свему што је српско. Невино страдали цивили, дјеца, жене и старци за Суљагића и компанију су легитимне ратне мете, борци, агресори, који не заслужују грам људског достојанства и поштовања.

Годинама су српске жртве биле небитне. Сваки недужно страдали српски цивил за већину Запада и сарајевску политичку елиту нису жртве, нису неко коме се треба поклонити и вијенац из поштовања ставити на гробницу.

Када је Делегација ЕУ у Братунцу положила вијенац, Суљагићу је то био знак за одмазду и напад на ЕУ и на Србе, јер је јасно да је полагањем вијенца Делегација ЕУ признала да су муслимани чинили велике злочине над цивилним становништвом Бирча и Подриња, а такво нешто се не уклапа у причу Сарајева да су Срби агресори а муслимани жртве.

Сарајево и Суљагић су остали „шокирани" оваквим гестом Делегације ЕУ. Не признајући невине српске жртве, Суљагић је само још једном доказао да муслимани не желе суживот, већ новим пријетњама и позивањем на линч све више и више урушавају БиХ и могућност било каквог напретка на овим просторима.

Готово 3 деценије су прошле од краја рата, али политичко Сарајево и истурена одјељења извршилаца послова у виду Емира Суљагића, неће и не желе да признају да су и Срби страдали. Докази не лажу, као ни гробови хиљаде масакрираних Срба.