Uz ratne zastave slave protjerivanje i ubistva Srba

Колона возила окићена поменутим заставама прошла је улицама Завидовића, а учесници су уз сирене славили.

Подсјећамо, више стотина учесника марша “Стазама егзодуса 2025” кренуло је јутрос од села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи поводом обиљежавања 30 година од прогона Срба са подручја Возуће, долине ријеке Криваје, те јужног и западног Озрена.

Прије марша учесници су присуствовали служби у цркви Пресвете Тројице у Тумарама и примили благослов.

Организатор марша је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја, чији је предсједник Зоран Благојевић рекао Срни да у маршу учествују грађани из Добоја, Петрова, Дервенте, Модриче, Вукосавља, Бијељине, Прњавора, Српца, Београда и осталих мјеста гдје су се скућили протјерани мјештани овог краја.

Међу учесницима марша био је и помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић, који је истакао да се не смије заборавити егзодус Срба са овог подручја, као и да се због нерада Института за нестала лица БиХ надлежност над овим процесом мора вратити институцијама Српске.

У колони је био и предсједник Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, која је поручила да се не смије заборавити пут којим су се кретали српски борци и цивили тражећи спас од хорде муџахедина који су на овом подручју починили монструозне злочине.

"Ово што данас радимо је залог за будућност да научимо и покажемо генерацијама које долазе како се чува сјећање на жртве које су поднијели припадници српског народа", рекла је Граорчева

Она каже да је поносна што данас у симболичном маршу учествују и млади, који су гарант да тековине Одбрамбено-отаџбинског рата неће бити заборављене.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић истакао је да овим маршом показују захвалност српском народу који је пуне четири године одолијевао свим нападима непријатеља чувајући своја вијековна огњишта, као и српским борцима из других крајева који су им у томе помагали.

"Ми смо овдје прије свега и због оних који данас нису са нама и чија тијела се још траже", рекао је Остојић Срни.

Међу учесницима марша су били и начелник општине Петрово Озрен Петковић, ученици добојске Гимназије “Јован Дучић”, као и припадници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

Учесници су се кретали стазом дугом 22 километра, током којег је одржан и историјски час.

Ријеч о камионском путу, који иде правцем Бријесница Горња-Кврга-Малчићи-Боровци-Лозна-Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

Махом обезглављивали Србе

Након марша, учесници су се окупили код цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима, гдје је служена литургија, те положени вијенци на спомен-капели у изградњи у знак сјећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе “Ураган 95”, “Фарз 95” и “Бадр ал Босна”.

Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда “Ел муџахедин”, те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанским контингентом међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћење Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића за сада су осућени само некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић на три године затвора пред Хашким трибуналом и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, који не издржава осмогодишњу затворску казну јер је побјегао из БиХ.

Махмуљин је један од 19 припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве због злочина почињених над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.