Na imanju porodice Stanivuković trenutno se intenzivno bere slatinski paradajz, prepoznatljiv brend tog kraja. Ova kasna sorta paradajza uzgaja se na tradicionalan način, odlikuje se visokim kvalitetom i otpornošću, obezbijeđen je i plasman.
Međutim, izazova u proizvodnji nije manjkalo, pa će i prinosi biti nešto manji od očekivanih.
"Problem ove godine su jako visoke temperature, ne može se danju raditi tako da smo primorani intenzivnije raditi ujutro i uveče, jer je u plastenicima 40- 50 stepeni i ne može se raditi. Drugi problem je nedostatak radne snage jer nas ipak ima u kući pa nekako stižemo", kaže Darko Stanivuković, poljoprivredni proizvođač iz Slatine kod Banjaluke.
Niko nije bez posla i zaduženja. Da se ne kasni sa branjem brine i najmlađi član porodice srećko.
"Na početku uberemo paradajz, nosimo u garažu i tamo pakujemo, mama i tata pakuju. -A reci mi obilaziš li ti plastenike, gledaš da li nešto treba paradajzu? -Ja sam u plasteniku svaki dan", kaže Srećko Stanivuković.
Najvažnije je da se radi o našem, tradicionalnom paradajzu i da potrošači znaju šta kupuju, pa biraju domaće, a ne uvozno, industrijsko povrće, kaže Draško Bašić, poljoprivredni stručnjak koji se takođe bavi uzgojem slatinskog paradajza.
"Ovaj naš slatinski paradajz se uzgaja isključivo na zemljištu stajnjakom, naš paradajz je potpuno prirodan, čist paradajz. Bila nam je i republička inspekcija i uzeli su uzorke i dobili smo rezultate da je nisu vidjeli tako čist paradajz. Mi ako ne moramo ni ne tretiramo", priča Bašić.
Na imanju naših domaćina godišnje se ubere i do 40 tona slatinskog paradajza. Od početka brendiranja prošlo je četiri godine, interesovanje potrošača za slatinski paradajz je veliko, ali nedostatak radne snage čini da ne postoji mogućnosti širenja proizvodnje.
