Klimatske promjene uticale na rokove sjetve

Маринковић је навео да је снијег знатно допринио озимим културама, прије свега пшеници и јечму, а количином влаге и уљаној репици.

"Чињеница је да су усјеви у стању мировања, да ове временске прилике одговарају озимим усјевима, земљиште је обезбијеђено довољним количинама влаге. Предстоји нам анализа земљишта на присуство азота како бисмо правилно одредили количине азота потребне за прихрану", појаснио је Маринковић.

Пољопривредницима је препоручио да обиђу парцеле током подизања сњежног покривача да би се утврдило евентуално присуство глодара и да се обави третман како би се сузбила штета.

Указао је и да су климатске промјене битно промјениле календарске рокове у пољопривреди, нарочито рокове сјетве.

Маринковић је навео да ће се рокове сјетве кукуруза, који је најзаступљенији, морати помјерити са некадашњег оптималног рока од 10. до 25. априла, на можда посљедњу декаду марта да би успјели да искористе резерве влаге.

Према његовим ријечима, климатски услови помјериће и сјетву соје и сунцокрета ближе марту са чим ће се пољопривредници суочити на прољеће.