Mladi su lijeni, a stariji vrijedni? Studija kaže da odnos prema poslu ipak ne zavisi od godine rođenja

На примјер, за генерацију Зед важи да је "тешка за сарадњу", да више цијени удобност и своје ментално и физичко здравље него успјех на радном мјесту, као и да на многе послове гледају као на "одскочне даске" док не открију чему заиста желе да се посвете у животу. За старије, као што је генерација Икс (рођени између 1965. и 1980. године), важи да су често одани једној компанији и да су спремни да у њој проведу године, па чак и деценије, да би постепено напредовали.

Занимљивости

Овим знаковима је суђено да увијек ''пливају у парама''

Питање је, међутим, да ли су ове представе стварно одраз дубоких генерацијских разлика или само поједностављени стереотипи. Према њемачком социологу Мартину Шредеру, однос према раду и склоност ка љености не зависе од тога којој генерацији припадамо - то је главни закључак његовог новог истраживања, којим је покушао да разбије дубоко укоријењене стереотипе о различитим генерацијама.

У анализи је било укључено више од 600 хиљада испитаника из различитих земаља, а њихови одговори су прикупљени из анкета које су се спроводиле у периоду од 1981. до 2022. године. Утврђено је да је у више случајева било пресудно колико је неко година имао у тренутку када је анкета спроведена, као и општи друштвени контекст тог периода, него којој генерацији је припадао.

Испоставља се да млади људи, без обзира на то да ли су рођени шездесетих, осамдесетих или послије 2000. године, посао генерално доживљавају као мање значајан дио свог живота. Касније, у зрелом добу, исти ти људи постају преданији и дисциплинованији, што више личи на природан ефекат старења него на карактеристику цијеле генерације.

Друштво

Данас претежно сунчано и топлије вријеме

Став према послу се мијења, без обзира на разлике у годинама

Погрешно је мислити да је једна генерација у младости лијена, а у зрелости вриједна - ријеч је једноставно о животним фазама кроз које пролазе сви људи, тврди социолог Шредер.

Истраживање показује да се и однос друштва према каријери временом мијења. Док је некада посао био у самом центру живота и важан дио личног идентитета, данас та улога постепено слаби. То није везано за једну генерацију - исти процес у различитој мјери проживљавају све генерације, које се све више удаљавају од схватања посла као кључне животне вриједности, преноси "РБК Тренд".

Бања Лука

Ове улице у Бањалуци данас без воде

Оваква истраживања помажу да јасније разграничимо гдје престају митови, а гдје почињу стварни друштвени обрасци. Показују да генерацијске подјеле често више говоре о нашим предрасудама него о реалним разликама, тако да умјесто да односе према раду сводимо на генерацију у којој је неко рођен, смисленије је посматрати утицај животне фазе и историјског тренутка у коме појединац живи, преноси РТ Балкан.