Putovanja u Еvropi, posebno ona koja uključuju vožnju kamionima, na prvi pogled mogu izgledati kao posao iz snova.
Mnogi smatraju da vozači kamiona uživaju u velikim platama i avanturama širom kontinenta. Međutim, iza tih plata krije se svakodnevna borba s usamljenostima, fizičkim naporima i psihološkim izazovima. Zvonko Trifunović, vozač kamiona iz Srbije, imao je priliku da iskusi sve to na svojoj koži. Njegovo iskustvo odražava stvarnu, manje glamuroznu stranu života na putu.
Na neprestanim, iscrpljujućim putovanjima kroz cijelu Еvropu, Zvonko Trifunović, vozač kamiona iz Srbije, proveo je više od godinu dana u malim kabinama svog vozila. Iako zarađuje više nego što bi mogao kod kuće, ono što doživljava na putu često nije jednostavno, a ni ugodno.
Mnogi misle da su vozači kamiona u Еvropi na visokom nivou – s velikim platama i luksuznim uslovima. Međutim, Zvonko tvrdi da iza tih prividnih prednosti stoje ogromna odricanja, prenosi "Mondo".
Život vozača kamiona podrazumijeva konstantnu usamljenost, fizički i psihički stres, te dugotrajna putovanja koja mogu postati iscrpljujuća. Zvonko je vozeći hladnjače i cerade kroz razne evropske zemlje imao priliku da zaradi oko 2.000 evra mjesečno, ali cijena koju je platio bila je mnogo veća od novca koji je zarađivao.
"Ovo nije život koji bih preporučio“, kaže Zvonko.
Smatra da većina ljudi koji se odluče na ovakav posao nisu motivisani avanturom, već nuždom da osiguraju bolju zaradu nego što bi imali kod kuće.
"Za mnoge, odlazak u inostranstvo je posljednja opcija“, objašnjava.
Tokom svojih tura, Zvonko je prošao kroz Njemačku, Austriju, Belgiju, Francusku, Italiju, Švedsku i mnoge druge zemlje, no uslovi u kabini kamiona nisu bili lako podnošljivi. Tuširanje na benzinskim pumpama i spavanje u malim, skučenim prostorima postali su svakodnevica.
Zvonko ističe da je najgori dio cijele situacije bila usamljenost, naročito jer je bila udaljenost od porodice koja je bila neizdrživa.
“Dijete mi je odraslo dok sam bio na putu, kao da sam bio odsutan godinama”, prisjeća se.
Tokom godina na putu Zvonko je naučio mnogo o pravilima i zakonima ЕU. Vozači mogu upravljati vozilom po devet sati tri puta sedmično, dok su u subotu ograničenja stroža. Ali bez obzira na ta pravila, problemi s parkiranjem i čekanjima na granicama nisu bili rijetkost. Zvonko se prisjeća situacije kada je morao provesti dva sata skupljajući krompire nakon što su sanduci u njegovom kamionu pali tokom vožnje.
Iako postoje brojne neugodnosti, najvažnija stvar za Zvonka bila je dobra komunikacija s matičnom firmom. Svi problemi, uključujući nesreće na putu, bili su brzo riješeni.
“Ako se dogodi nešto, jednostavno prijavite firmi, sve je osigurano, a najvažnija stvar je da niko ne strada”, kaže Zvonko.
Ali, ni velika plata i mnoge ponude, poput one od belgijske kompanije koja mu je nudila 3.600 evra mjesečno (oko 7.000 KM), nisu bile dovoljne da Zvonko ponovo sjedne za volan kamiona.
"Nema šanse. Više ne bih išao“, zaključuje Zvonko, sjećajući se svih negativnih strana ovog posla.
