Izvor:
Ona
16.12.2024
21:46
Iako Sveta Varvara nije zvaničan crkveni praznik, u narodu je veoma poštovana, a mali broj porodica u Srbiji je proslavlja kao svoju krsnu slavu. Sveta Varvara smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara i tesara.
Један од народних обичаја на Св. Варвару је кување жита, познатог као варица. Увече, жито се кува, а затим остави да "уври" поред ватре у лонцу. Сутра, на Варварин дан, гледа са које је стране наврило, вјерује се да са те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа мјесто гдје се узима вода за пиће, а мијеша се и са соли, па се даје стоци.
Варица се једе хладна и током сљедећа два-три дана. Такође, овај обичај носи и здравље, па се вареном житом посипа мјесто гдје се узима вода, а мијеша се са соли и даје стоци.
На овај дан, дјеца пјевају пјесму:
„Вари, вари варице,
Да се раду јарице,
И бијеле јагњице,
И детици и јунцици.“
Такође, постоји и пјесма која прати конзумирање варице
„Варварица вари,
А Савица лади,
Николица куса.“
Стари вјерују да од Свете Варваре дан почиње да расте, а ноћи постају краће. До Божића, дан се продужава за пола сата, што симболизује почетак раста и плодности.
(Она)
Najnovije
Najčitanije
23
42
22
59
22
59
22
56
22
54
Trenutno na programu