Sovilj za ATV: Društvene mreže daju ljudima osjećaj zaštićenosti pa ne razmišljaju o posljedicama

Она каже да људи у оваквим ситуацијама не размишљају о посљедицама, поготово кад су у питању друштевне мреже.

„Може да буде било ко, када се деси ситуација као што је ова, просто људи не размишљају о посљедицама, поготово кад су у питању друштвене мреже, то људима даје неки осјећај заштићености . Они не осјећају да ће оно што они кажу или ураде утицати на особу с друге стране. Тај осјећај заштићености некако даје људима за право да напишу, кажу објаве тај коментар не размишљајући о томе каква ће њихова тренутна реакција имати посљедице касније“, изјавила је Совиљ за АТВ јутро.

Она каже да смо почетком развоја модерне технологије почели да се дехуманизујемо, да се негдје растајемо са нашим основим људским карактеристикама и особинама.

„Оно што је добро јесте да то још увијек није генерални тренд, још увијек имамо људи код којих је емпатија развијена али ужурбан начин живота не даје простора ни дјеци, док смо дјеца, да развијемо те неке основне темеље емпатије. Онда касније, кад смо одрасли и упаднемо у убрзани ток живота, нужно је да неке ствари не примјећујемо како што смо примјећивали раније. Мислим да смо се у свим тим промјенама ми као људи изгубили и погубили, не знамо гдје се налазимо и не знамо како да нађемо излаз из тога“, изјавила је она.

Додаје да је некако постало важно да на друштвеним мрежама имамо што више пријатеља, који су наравно виртуелни, које ни не познајемо. 

„Тај тренд је завладо да бисмо били у току са оним што се дешава. Оно што је касније допринијело томе да тај вирални свијет постане нама јако значајан јесте период изолације, односно ковида. Мислим да је тај период највише утицао на то јер у том периоду ви немате никога осим своје породице са којом живите. Некако је стављен акцент на то да су друштвене мреже једини извор валидације и спољне комуникације“, објаснила је она.

Број лајкова одређеним људима, који имају већ проблем са изграђеним самопоздањем, јако је значајан да им да мотивацију да наставе даље, појашњава даље.

Она каже да генерално нисмо свјесни које посљедице виртуелни свијет оставља на реални због тога што постоји једна генерација која се у промјени технологија поприлично изгубила

„Мислим да је и тај јаз у генерацијама кочница у разумјевању, и да су слике једне генерације и друге генерације потпуно различите“, сматра Совиљ.

Социјалне вјештине нису нужно ослабиле пошто дјеца и даље комуницирају и друже се, само што су те друштвене групе значајно мање него што су биле раније.

„Постоје социјалне вјештине, мало јесу слабије него што су биле раније. Узрок томе јесте што дјеца сад користе технологију као извор информација и њихова елоквентност чак није на том нивоу гдје они могу да оставрају социјалну комуниакцију као што су то могла прије 30 година“, истакла је Совиљ.