Sutra se slavi Markovdan: Evo zašto je prema vjerovanju važno na ovaj dan malo odspavati

Ко је био свети Марко којем је посвећен Марковдан? Марко је био помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином по духу, а када су се затекли у Риму, Марка су вјерници замолили да напише понешто о спасоносном проповиједању Исуса Христа. Тако и настаде јеванђеље - за које је апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, посвједочио да је истина.

Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповиједа, гдје је овај успио да посије сјеме хришћанства. Своје проповиједи наставио је у Александрији, гдје је и засновао хришћанску цркву. Цјелокупан његов рад и труд праћени су и велики чудима. Након двије године одсуства из Александрије, Марко се вратио на општу радост тамошњих хришћана, чији се број повећавао, али су га тада ухватили невјерници, везали га и вукли по калдрми вичући: "Повуцимо вола у обор".

Хтио да направи магичан селфи, па пао на метални шиљак: Вриштао је док није изгубио свијест

Тешко повријеђеног, крвавог и исцрпљенох утамничили су га, али управо у том мраку јавио му се анђео који ха је храбрио и кријепио. Потом му се пројавио и сам Исус Христ уз речи: "Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој", а Марко му је одговорио: "Мир и теби, господе мој Исусе Христе". Незнабожци су сутрадан извукли Марка из тамнице, те га поново вукли по улицама и поново урлали: "Повуцимо вола у обор".

Изнурен и изможден, Марко је изустио: "У руке твоје, Господе, предајем дух мој", те умро, 68. године у Александрији. Данас се саркофаг светог Марка налази се у Венецији у цркви посвећеној овом јеванђелисти.

Када су обичаји у питању, Срби вјерују да сви они који су Ђурђевдан провели лежећи и одмарајући, што значи да ће остатак године бити дремљиви и болешљиви, треба и на Марковдан да одспавају, јер ће се тако избавити од поспаности и болести.

Ова алкохолна пића имају најмање калорија

Цијели овај дан сматра се благим даном предвиђеним за одмор, а у сеоским дијеловима Србије поштује се обичај да се не ради ништа на њивама, како их не би стигла казна у виду олуја и громова које могу да униште имање.

Овај дан посебно су празновали ковачи вјерујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.