Svijet obilježava Dan primirja - kraj Prvog svetskog rata

У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом свјетском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Дан примирја у Првом свјетском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.

Ко је посадио ову биљку сад трља руке: Цијене више за 30 одсто

У свијету, обиљежава се у исто вријеме у свим главним градовима држава победница, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.

У до тада најстрашнијем сукобу који је свијет видио, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто цјелокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Симболика Наталијине рамонде

Као главни мотив за амблем празника користи се цвијет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвијета је вишеструка, и због станишта, и због имена.

Гордана славила Митровдан, комшиница улетјела у кућу с вијестима

Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвијет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши, кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела послије Првог свјетског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвијета.

У Србији ће низом церемонија, полагањем вијенаца и одавањем почасти бити обиљежен Дан примирја.