Treći upisni rok: Između želja studenata i realnosti tržišta rada

"Студирам Факултет политичких наука, ја сам јако задовољна и са професорима и са начином рада и са свим оним што они нама пружају, а и са оним што пружа сам Универзитет у Бањој Луци", рекла је Јелена Пепић, студент Факултета политичких наука.

На листи слободних мјеста у трећем уписном року и даље доминирају факултети чији су кадрови најмање тражени на тржишту рада. Бројке јасно говоре, док су природне и техничке науке недовољно попуњене, највећи притисак и интересовање биљеже хуманистички смјерови.

"Задњих десетак година имали смо одређене изазове када је у питању заинтересованост за филозофију. Након десет година, ове године, ми смо практично попунили у потпуности студијски програм Филозофија, што ја мислим да није нико у цијелој држави. То негдје говори да могуће да долази до одређеног повећања интереса за друштвене и хуманистичке науке", рекао је Срђан Душанић, декан Филозофског факултета.

Економија, као студиј који деценијама привлачи највећи број кандидата, и ове године показује колико студенти вјерују у сигурност друштвено-оријентисаних факултета. Интересовање долази и из региона, па Универзитет у Бањој Луци постаје избор и студентима из Србије.

"Економски факултет Бања Лука се табелирао у региону као један од најбољих, по нивоу изврсности међу првима. Наши студенти, релативно, лако долазе до запослења, боље речено, тражени су на тржишту. Тако да је интересовање било велико у првом, другом, а ево и у трећем уписном року. Захтијев за проширење листе у трећем року смо и тражили зато што смо имали заинтересоване студенте који желе да се упишу. Један дио студената који је некад студирао у Србији, прије свега, сад има опредјељење да студира у Бањој Луци", рекао је Миленко Крајишник, декан Економског факултета.

Није лако бити на мјесту оних који покушавају ускладити образовни систем са потребама послодаваца. Док млади бирају смјерове према личним афинитетима, тржиште рада захтијева потпуно другачије профиле стручњака.

"Привредници су посебно угрожени с обзиром на недостатак адекватних кадрова , те не могу да планирају даље инвестиције. У коначници, ми као друштво сами онемогућавамо да створимо претпоставке за друштвени раст. Та тема, усклађивања тржишта рада са образовном политиком је једна од најважнијих коју у овом тренутку имамо", рекао је Мирослав Вукајловић, директор агенције „Спектар“.

Трећи уписни рок још једном отвара старо питање, да ли универзитети треба да прате жеље студената или да образују кадар који ће сутра покретати привреду? Без јасне стратегије усклађивања, образовање остаје затворено у својим оквирима, а тржиште рада препуштено властитим недостацима.