Tuga u porodici Emira Hadžihafizbegovića

Глумац је уз емотивни опроштај и подијелио једну од њему најважнијих фотографија, која је настала у Пули 1980. године.

“Било је то у новембру 1980. године. Имам стотине слика с бабом, али зашто ми је ова једна од најдражих? Зато што ћемо бабо и ја, након овог сликања, отићи у кафић код Мате Парлова у центру Пуле, гдје сам с њим провео готово три сата и, ваљда жељан ја њега, а он мене, тог сам новембарског дана обавио најважнији разговор са својим оцем - разговор који ме обликовао као човјека с моралним свјетоназорима којих се и данас држим", написао је и додао:

“Разговора између мене и оца било је и прије тога 'пулског' сусрета, било их је и послије, али никад таквог. Сасвим је јасно да се отац и син најискреније испричају када се неизмјерно пожеле. Прије девет сати мој отац Мустафа преселио је на бољи свијет. Хвала ти, драги оче, за све што си учинио за мене у животу. За договор с мојом Низамом, твојом рахметли супругом, да ме донесете на овај свијет. Хвала ти на љубави коју си ми посвећивао, на егзистенцији коју си ми осигурао док нисам 'стао на ноге'”, описао је глумац.

“Хвала ти што си ме разумио кад то није могао нити хтио нико, осим тебе и моје мајке. Хвала ти што си ме учио како стећи самопоуздање и како је живот непрестана борба, уз вјеру у Бога чије се одлуке не пропитују. Писао бих, драги оче, још минутама, сатима и данима, али знам да би ти на овом мјесту рекао: 'Доста сине, ко је схватио, схватио је, тко није, што ћеш му'”, наставио је глумац.

Свом оцу упутио је обећање и поручио како само њих двојица знају колико га је волио.

“Обећавам ти, драги оче, кад ја кренем 'горе', понијећу ти слике које су ти Амра и Един узели из албума. Волим те, оче мој, само нас двојица знамо колико”, написао је Хаџихафизбеговић.