Uvođenje skrininga na postporođajnu depresiju u domove zdravlja u Republici Srpskoj

Иначе, Министарство просвјете и културе Републици Српској је у јуну ове године донијело програм промоције менталног здравља грађана за период 2025-2027. године, те Акциони план којим се дефинише наставак скрининга на постпорођајну депресију као дио системских мјера заштите менталног здравља мајки и породице.

Драгана Ковачић Јошић, из Центра за едукацију и промоцију здравог живота ЕКО ЕХО, за "Независне" каже да они подржавају доношење овог програма, јер су то кораци од суштинске важности за очување менталног здравља жена у најосјетљивијем периоду њиховог живота, али и за заштиту здравља дјеце и читавих породица.

Друштво

Без струје 3.500 потрошача у Српској

"Ови документи потврђују да је ментално здравље мајки препознато као јавноздравствени приоритет, а планиране мјере, укључујући увођење редовног скрининга у домовима здравља и ревизију Методолошког упутства, представљају важан корак ка правовременом препознавању и лијечењу постпорођајне депресије", истиче Ковачић Јошићева.

Подсјећа да су у новембру прошле године ресорном министарству упутили званичну иницијативу за наставак спровођења обавезног скрининга, наглашавајући хитност ране детекције и пружања подршке женама у перинаталном периоду.

"Као што често истичемо, постпорођајна депресија је најчешћа компликација након порода, од које пати око 20 одсто жена, а велики број случајева остаје непрепознат и нелијечен. Због тога поздрављамо одлуку Министарства да кроз Акциони план уведе редован скрининг на депресију у перинаталном периоду у најмање десет јединица локалне самоуправе и ревидира Методолошко упутство за скрининг. Та одлука је јако битна за све труднице и породиље, јер то значи да у оквиру редовне здравствене његе имате приступ и скринингу на постпорођајну депресију као важној превентивној мјери у очувању менталног здравља", истакла је она, додајући да се показало да је рана детекција кључна и да је опоравак бржи и краћи уколико се на вријеме реагује.

Занимљивости

Славимо Симеона Столпника: Данас из куће у цркву треба да однесете ову ситницу

Наводи да се Единбуршка скала за постпорођајну депресију (ЕПДС), упитник помоћу којег се спроводи скрининг, састоји од 10 питања, а ефикасан је начин за препознавање ризика за постпорођајну депресију, лака је за коришћење и потврђен скрининг алат.

"Скрининг на постпорођајну депресију је од великог значаја јер омогућава да се симптоми препознају на вријеме и да мајка добије подршку прије него што стање постане озбиљније. Правовременом реакцијом чува се ментално здравље жене, повољно се утиче на однос мајке и дјетета, што знамо да је кључно за дијете, а користи осјећа и цијела породица. На тај начин скрининг постаје кључан корак у очувању здравља и добробити мајке и дјетета. Због тога је важно да скрининг на постпорођајну депресију као превентивни алат буде дио здравственог система у цијелој БиХ, те смо иницијативе на увођење скрининга упутиле и Влади Брчко дистрикта и Федералном министарству здравства", појашњава Ковачић Јошићева.

Здравље

Напитак стар вијековима на који смо потпуно заборавили је прави еликсир здравља

Планирају, наводи, тражити податке од домова здравља и Министарства о томе да ли је уведен овај скрининг. Међутим, с обзиром на то да је Програм објављен релативно скоро, сматрају да је још рано.

Како каже Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, скрининг на постпорођајну депресију у домовима здравља био би огромна подршка мајкама, јер управо ту најчешће долазе на контроле послије порођаја.

"Један једноставан упитник или разговор са стручњаком може помоћи да се на вријеме препознају симптоми - од туге и исцрпљености, до осјећаја кривице и тешкоћа у повезивању с бебом. Постпорођајна депресија није само пролазни 'бабy блуес', нити пука посљедица хормонских промјена. То је озбиљна дијагноза која може угрозити и мајку и дијете", истиче за "Независне" Савановић Зорићева.

Наглашава да нелијечена депресија повећава ризик од хроничних менталних поремећаја, нарушава партнерске односе, а код дјетета може оставити посљедице на емоционални и когнитивни развој.

Свијет

Погинуло 15 путника у стравичној саобраћајној несрећи

"У најтежим случајевима може довести и до суицидалних мисли и поступака, па је зато правовремено препознавање од животне важности. Имала сам прилику радити са женом која је мјесецима вјеровала да је 'лоша мајка' јер није осјећала радост уз своје дијете. Сама се борила с мислима да није вриједна и да беби можда не би било боље уз њу. Тек након скрининга и разговора добила је праву дијагнозу и подршку, а и данас је стабилна, повезана са својим дјететом, док је њен партнерски однос знатно бољи", каже Савановић Зорићева.

Нажалост, истиче она, у нашем друштву жене с овим проблемом често наилазе на осуду и неразумијевање, уз коментаре типа "имаш здраву бебу, шта ти фали".

"Управо зато је доступност скрининга двоструко важна - не само да омогући рано откривање и лијечење, већ и да разбије стигму и покаже да постпорођајна депресија није слабост, него болест која се може и мора лијечити. Важно је нагласити да благовремено препознавање може дословно спасити живот мајке, сачувати дјететов развој и стабилност цијеле породице", закључује она.

Занимљивости

Симпатични школарац освојио мреже: "Мени се иде кући, одмарао бих"

Према ријечима Ковачић Јошићеве, жене још увијек не причају отворено о овој теми, али истиче да их труднице и породиље могу контактирати, те подијелити искуства о томе да ли им је приликом посјета домовима здравља понуђен скрининг на постпорођајну депресију, на који начин, какав им је био резултат итд., и то на мејл: ekoehocentar@gmail.com или путем Фејсбука.