Bruka EU ekonomije: Evropa više nema kompaniju među 25 najvećih na svijetu

То показују подаци сајта companiesmarketcap, а односе се на оне бизнисе који су листирани на берзама и чија се вриједност обрачунава према цијени акција.

Осам од 10 првих мјеста суверено држе амерички гиганти. На првом мјесту је произвођач чипова "Енвидија" са тржишном вриједношћу од 4,5 билиона долара. Следи "Мајкрософт" са 3,84 билиона вриједности и "Епл" који је га прати у стопу, пише "Форбс Србија".

Најбоље пласирана европска компанија је холандски произвођач машина за напредне чипове АСМЛ која је на 27. позицији са капитализацијом од 400 милијарди долара. Тек на 33. мјесту је француски бренд луксузних производа (LVMH) који тренутно вриједи 322 милијарде.

Ни када се у обзир узме шири распон, односно првих 100 компанија, слика није боља. Према подацима сајта који прати тржишну вриједност берзанских компанија, тек је 15 којима је Европа сједиште. Међу њима су "Просус" (Холандија), САП (Њемачка), "Рош" (Швајцарска), "Арме" (Француска), "Астра Зенека" (Британија) и Ново Нордиск (Данска).

Листа је објављена и на друштвеним мрежама, а коментари зашто је до овога дошло су слични. Корисници прије свега проблем виде у превише регулације на тржишту Европске уније и недовољно улагање у истраживање и развој односно у иновације. Такође, примјетно је да су у врху управо технолошке компаније и оне које су препознале значај вјештачке интелигенције гдје Европа значајно заостаје.

Један од америчких коментатора, оцјенио је да је Европа давно била у врху и да у суштини сада представља музеј.

"Моћ се помјерила на страну САД због великих технолошких компанија и вјештачке интелигенције и Кине због е-трговине и електричних возила. Европи недостају технолошки гиганти, вриједновање и размишљање у правцу раста. Упркос јаким индустријама као што су аутомобилска, фармацеутска и индустрија луксуза, ризикује да постане 'добављач и регулатор' у свијету који воде САД и Кина. Ово је позив на буђење за европску конкурентност", наводи се у коментару.

Слично размишља још један корисник, позивајући се на раније успјехе Европе уз подсјећање да је некада свијету дала Индустријску револуцију, а да сада не може да да ни компанију у првих 25, уз коментар да "макар Брисел и даље води у регулацији до смрти индустрија које нема".

Један од корисника изнио је тврдњу да је 1989. било 14 европских компанија међу 25 највриједнијих у свијету.

Бројни коментари се осврћу на питање регулације у ЕУ. Тако се наводи да је вођење или покретање бизниса у Европи болан процес. Управо због бројних правила које би требало поштовати. Зато се оцјењује да инвеститори губе интересовање да улажу на европском континенту.

Додаје се и да ово није само берзанска слика већ приказ технолошког суверенитета. То показује и да је Европа веома зависна од САД и Тајвана у погледу своје дигиталне будућности.

Ово је показатељ неуспјеха европских политика. Велика бирократија и недостатак иновација ослабиле су конкурентност. Дат је и осврт на евро, као нешто што умјесто да уједињује и јача тржиште уствари га успорава и отежава компанијама да постану глобални лидери.

Тјерају шегу са Европом

Као што се може очекивати на друштвеним мрежама било је и шаљивих опаски. Европа се одјавила након што је измислила луксузне брендове", још један је шаљив коментар на рачун Европске уније.

Други корисник додао је да су Европљани отишли на паузу за кафу и никада се нису вратили док је још један умјесто коментара поставио снимак Бетовенове "Оде радости", која је химна Европске уније.

"Ово је зато што имате толико вриједности и иновација да извучете из вина, сира и скупих торбица", био је још један иронични коментар.

Може и горе

Као што је напоменуто на сајту који објављује листу, ријеч је о компанијама које су листиране на берзи. Када би биле уврштене и оне које Американци називају приватним (уствари оне које нису изашле на берзу), ситуација би била још неповољнија за Европу.

Испред већине њих би ускочиле компаније попут ОпенАИ која је сада процјењена на 465 милијарди долара. Високо на листи би се сигурно нашао и Масков "Спејс икс" који према неким процјенама вриједи готово 400 милијарди. Мјеста би било и за кинески "Бајтденс", власника Тиктока.

Нешто боље Европа би стајала на листи ако би се посматрали други параметри као што су профит, приход, број запослених. Међутим, не много боље.

Посматрано по профиту, норвешки "Еквинор" би се приближио групи од топ 20. Тачније заузима 21. мјесто са зарадом од 30 милијарди долара у посљедња четири квартала. Два мјеста ниже је њемачки "Дојче Телеком" са 27,6 милијарди долара профита. На 26. и 27. мјесту су два британска бизниса, банка УСБЦ и нафтна компанија "Шел", а у првих 30 је и француски енергетски гигант "Тотал Енержис" (29. мјесто).

Посматрано према приходима, част Европе брани "Фолксваген" на високом 12. мјесту. Слиједи "Шел" на 18. позицији, "Гленкор" (седиште у Швајцарској) на 24. и "Ексор" (Холандија) на 25. мјесту.