Da li je došao kraj gotovini?

Dok građani evrozone sve češće plaćaju bezgotovinski, udio transakcija gotovinom u posljednjih pet godina prepolovio se – sa 68 % na 40 % po broju transakcija i sa 40 % na tek 24 % po vrijednosti. Odgovor evropskih monetarnih vlasti zove se digitalni evro – virtuelna verzija gotovine namijenjena svakodnevnim plaćanjima.

Ovaj potez za portal "Dnevno" komentarisao je ekonomski stručnjak Damir Novotni, koji navodi kako je ovo jedan potpuno prirodan i očekivani proces.

Jezivi incident: Luda sreća spasila dvoje influensera

"Kroz digitalizaciju evra nestaće potreba za kojekakvom fiskalizacijom, a i evazija poreza bi trebala biti manja. Provedeno je jedno veliko istraživanje na nivou Evropske unije, koje je naručio Evropski parlament. Prema tom istraživanju, zemlje poput Hrvatske i Turske su pri samom vrhu sive ekonomije, izbjegavanja poreza i plaćanja gotovinom", rekao je Novotni.

"Digitalni evro je put prema potpunoj digitalizaciji valuta, odnosno ukidanja keša u prometu. To je osnovni smisao, tim više što su troškovi distribucije evra ogromni. Na jedan evro ta brojka iznosi otprilike deset centi”, nadodao je.

Zašto digitalni evro?

“Digitalni novac je direktna konkurencija virtualnom novcu. Tu je i cilj da se zaustavi taj trend virtualnih valuta, koje zapravo i nisu valute jer ne ispunjavaju sve uslove da bi bile novac, niti su regulisane u smislu novca u opticaju", rekao je Novotni.

Sletio autom s mosta: Poginuo mladić (24)

Za razliku od kartica i aplikacija koje kontrolišu privatne i uglavnom neevropske kompanije, digitalni evro bi bio oblik javnog novca, jednako vrijedan kao papirnati evro. Korisnici bi njime plaćali preko digitalnog novčanika – onlajn ili oflajn – bez naknada i bez mogućnosti da ECB prati pojedinačne kupovine.

“Digitalizacija evra je potpuno logičan slijed. To je projekt koji postoji već duže vrijeme i on će biti odgovor na dva velika trenda, evazije poreza i bježanja u virtuelne valute”, rekao je.

Sistem bi se temeljio na sigurnosti i jednostavnosti gotovine, a mogao bi funkcionisati i u kriznim situacijama, na primjer tokom nestanka struje ili prekida internet veze.

Pogledajte kako FBI ulazi u kuću Džona Boltona

“Mi uvijek strahujemo od novih tehnologija, što je i ovdje prisutno. Mi u Hrvatskoj imamo jako razvijeno kartično poslovanje. Na našem tržištu su kreditne i debitne kartice dostupne od 70-ih godina prošlog vijeka. Danas imamo oko 8 miliona izdatih kreditnih i debitnih kartica, što govori o prihvaćenosti digitalnih oblika plaćanja”, rekao je Novotni.

Šta je s gotovinom?

Uprkos digitalnim trendovima, gotovina i dalje ima snažne pristalice. Prema istraživanju "Goldman Saksa", gotovo 30 % malih i srednjih preduzeća u evrozoni preferira gotovinu, pri čemu je taj udio znatno viši u Austriji i Italiji. Ekonomisti upozoravaju da bi bez standardizovanog javnog rješenja poput digitalnog evra evropsko tržište moglo postati zavisno od stranih i privatnih sistema plaćanja.

“Novac postoji već 6000 godina, nebitno govorimo li o kamenu, devi ili digitalnom zapisu. Novac ima svoje funkcije i mora postojati transparentnost u transakciji. Ako je to netransparentno, onda se tu otvara prostor sivoj i crnoj ekonomiji”, rekao je.

Umro omiljeni srpski glumac: Ostaće upamćen po prepoznatljivom humoru

Projekt je trenutno u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. Tek nakon zakonodavnih odluka mogla bi uslijediti tehnička realizacija, a očekuje se da bi digitalni evro mogao biti uveden između 2027. i 2029. godine.

Iako se u javnosti spekuliše o geopolitičkim implikacijama digitalnih valuta, ECB naglašava da digitalni evro nije zamišljen kao konkurencija američkom dolaru. Njegova je svrha, kažu u Frankfurtu, "osigurati građanima pristup javnom novcu u digitalnom svijetu" i očuvati slobodu izbora načina plaćanja.